Izvor: B92, 24.Okt.2013, 15:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hovavart - Pravi zaštitnik i čuvar
U Nemačkoj, u okolini Švarcvalda, nastala je hovavart rasa koja je dva puta bila na ivici opstanka.
Hovavart je stara nemačka rasa čije bi se ime moglo prevesti i tumačiti kao čuvar dvorišta. Srednje je veličine, živahnog temperamenta i mirne naravi. Rezervisan je prema nepoznatima i veoma privržen porodici.
Rasa je nastala u regionu oko planine Švarcvald i prvi put se pominje u zapisima iz srednjeg veka. Prvi dokument u kome je nešto zabeleženo o ovim psima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << datira iz 1210. godine. A u najstarijem sačuvanom zakoniku srednjovekovne Nemačke (iz 1274. godine) pomenuti su i psi hovavarti, pošto je bila propisana nadoknada i kazna u slučaju njihove krađe ili namernog ubijanja.
Znatno kasnije, 1473. godine, Hajnrih Minsinger je detaljnije opisao hovavarta kao jednu od pet plemenitih rasa u Nemačkoj. Prema njegovom opisu, ti psi su korišćeni kao čuvari dvorišta i farmi. Tokom srednjeg veka i u kasnijem periodu, brojnost ovih pasa postepeno se smanjivala, a krajem 19. veka rasa je praktično, bila na ivici opstanka.
Grupa entuzijasta, predvođena zoologom Kurtom Fridrihom Kenigom, 1915. godine pokušala je da sačuva i obnovi rasu. Obišli su farme u regionu Švarcvalda i pronašli malo primeraka pasa ove rase, koji su im poslužili kao osnova u daljem odgajanju. Osmislili su program kako da obnove rasu i, zahvaljujući upornosti, to im je uspelo. Prvih godina su ih ukrštali sa nemačkim ovčarem, njufaundlenderom, leonbergerom i drugim rasama.
Karakter
Hovavart je radni pas za višestruku upotrebu. Uravnotežen je, dobroćudan i stabilan. Poseduje nagon za zaštitu, borbu i oštrinu. Kad oseti opasnost, braniće svoju porodicu kao i domaćinstvo. Dobro je što vlasnik uvek može da kontroliše ponašanje psa. Ne laju puno, inteligentni su i imaju dobro razvijeno čulo mirisa. Strpljivi su sa decom, ali su prema strancima uglavnom rezervisani.
Od 1922. postoji rodovna knjiga za hovavarta, a 1937. rasu je priznao Nemački kinološki savez (VDH). Rad na daljem unapređenju rase je zamro tokom Drugog svetskog rata, a krajem 1945. preostalo je jedva nekoliko primeraka ove rase. Ipak, uporni Nemci brzo su se vratili započetom poslu pa je već 1947. godine Oto Šarm formirao klub, zajedno sa grupom entuzijasta i po drugi put započeo obnovu rase.
Hovavart je srednje veličine, pravougaonog formata tela, duge dlake. Polni dimorfizam je izražen, pre svega u obliku glave i građi tela. Prosečna visina mužjaka u grebenu je od 63 do 70 cm, a ženki oad 58 do 65 cm.
Glava im je snažna, sa širokim i zaobljenim čelom. Nosnik je ravan i završava se pravilno razvijenom, tamno pigmentisanom nosnom pečurkom. Linije glave su paralelne. Stop je blago naznačen. Oči su okrugle do ovalne, nisu buljave niti upale. Boja im je tamna do srednjebraon. Uši su trouglaste i viseće, priležu opušteno. Usađene su daleko jedno od drugog i svojom dužinom dopiru do donje vilice. Zubalo je potpuno, snažno i makazasto, a dozvoljeno je i kleštasto.
Vrat je snažan i srednje dug. Grudi su široke, duboke i snažne. Leđa su ravna i čvrsta, blago padajuća, ka sapima koje su srednje duge i blago oborene. Rep dopire do ispod skočnog zgloba, ali ne do zemlje, i opušteno nošen. Kad je pas raspoložen, njegov rep može biti iznad leđa, visoko podignut i zavijen. Noge su snažne i dobro mišićave. Šape su zatvorene i dobro zaobljene. Zaperci se odstranjuju.
Dlaka je duga i blago talasasta sa malo poddlake. Kraća je na glavi i prednjim delovima nogu. Duža je na grudima, nogama, repu i zadnjem delu butine. Postoje tri varijeteta boje: crna sa oznakama, crna i plava.
Kod pasa koji su crni sa oznakama dlaka je crna i sjajna. Boja oznaka je zlatnožuta. Na glavi oznaka počinje ispod nosnika i uglova usana do grudi. Iznad očiju oznake su jasno vidljive. Oznaka na grudima sastoji se od dve ležeće fleke koje su jedna pored druge, a mogu biti i spojene. Na prednjim nogama, posmatrano sa strane, proteže se oznaka od prstiju približno do šaplja i produžava se unazad do visine grudi. Na zadnjim nogama oznake se protežu do stomaka. Posmatrano sa strane, oznaka iznad skočnog zgloba je kao uska pruga. Pigmentacija na kapcima, nosnoj pečurci, usnama i jastučićima šapa je tamna do crna.
Diskvalifikacija
Sadašnji standard je usvojen 1998. godine, a po njemu diskvalifikaciji podležu svi psi sa telom kvadratastog formata i sa slabo izraženim polnim dimorfizmom. Odstranjuju se i jedinke sa nedostatkom zuba, nepravilnim zubalom, nepravilnim bojama i oznakama na telu, kao i sa kovrdžavom dlakom. Diskvalifikaciji podležu i plašljivi, ali i agresivni psi.
Belina
Kod zlatnožutih pasa žuta boja pruža se od nosnika do vrha repa, a na nogama i stomaku je svetlija. Kod crnih pasa, crna boja prekriva celo telo. Kod zlatnožutih i crnih pasa dozvoljena je mala belina na grudima, koja ne sme preći 6 cm, kao i nekoliko belih dlaka na prstima i vrhu repa.
Karakter
Hovavart je radni pas za višestruku upotrebu. Uravnotežen je, dobroćudan i stabilan. Poseduje nagon za zaštitu, borbu i oštrinu. Kad oseti opasnost, braniće svoju porodicu kao i domaćinstvo. Dobro je što vlasnik uvek može da kontroliše ponašanje psa. Ne laju puno, inteligentni su i imaju dobro razvijeno čulo mirisa. Strpljivi su sa decom, ali su prema strancima uglavnom rezervisani.
Standard
Ovi psi (hovavart) spadaju u rase 2 FCI grupe (pinčeri i šnauceri - molosi i švajcarski pastirski psi), sekcija 2 (molosi), podsekcija 2.2 (tip planinskih pasa). Ne podleže ispitu u radu.
