Izvor: B92, 01.Avg.2021, 19:51

Horor, književnost i tehnologija: Kako izgleda Frankenštajnovo čudovište 21. veka

Romansijeri istražuju čovekolika stvorenja koja je stvorio čovek u novom talasu proze o veštačkoj inteligenciji. Džon Self je razgovarao sa piscima, uključujući Kazua Išigura, i pitao ih šta ove svesne mašine mogu da nam kažu o tome kako danas izgleda biti čovek.

Veštačka inteligencija uvek deluje kao da je na oko 30 godina od nas: decenijama su futuristi i naučnici predviđali razvoj čovekolike inteligencije mašina u okviru svoje generacije.

Imajući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u vidu da trenutno čak ni automatizovani automobili ne umeju da se staraju o sebi, izgleda da još neko vreme nećemo morati da se brinemo da li će nama zavladati svesne mašine.

Štaviše, jedino mesto na kom su ljudi koje je napravio čovek napredovali jeste svet proze.

Pre dve stotine godina, dvadesetogodišnja Meri Šeli dobila je opkladu sa budućim mužem Persijem Šelijem i njegovim prijateljem lordom Bajronom da će napisati horor roman.

Stvorila je Frankenštajna, priču o ženevskom naučniku koji je stvorio veštački život - i zažalio zbog toga do kraja života.

Naravno, da bi veštački čovek bio realističan, da bi ličio na nas ostale, on mora da bude haotična mešavina dobra i zla, da put pronalazi prebirajući po ruševinama vlastitih loših odluka.

Još jedan skorašnji primer je stvorenje po imenu Kakosezvaše u romanu Frankenštajn u Bagdadu Ahmeda Sadavija, koji se našao u užem izboru za Međunarodnog Bukera 2018.

U ratom zahvaćenom Iraku ranih 2000-tih, trgovac otpadom Hadi sastavlja biće od delova tela ljudi ubijenih u sukobu.

"Upotpunio sam ga da ga ne bi tretirali kao smeće, da bi bio poštovan kao i drugi mrtvi, i da bi dobio pristojan ukop."

Ali Kakosezvaše nestaje i polazi u osvetnički pohod, baš kao i originalno Frankenštajnovo čudovište.

Sadavijeva vizija je satirična, najcrnja komedija o osvetničkim ubistvima po principu oka za oko i dehumanizaciji ljudi u ratu.

Stvorenje otkriva da kako osveti svaku smrt, odgovarajući deo tela mu otpadne, tako da mora da ubija više ljudi da bi ih zamenio.

Na kraju "znao je da je njegova misija suštinski da ubija, da ubija nove ljude svaki dan, ali više nije imao jasnu predstavu o tome koga treba da ubije i zašto."

Ovo najsavremenije od čudovišta čak drži konferenciju za štampu da bi opravdalo svoja dela i podsmeva se svom tvorcu, poput deteta koje se buni protiv oca:

"Ti si bio samo kanal, Hadi. Pomisli samo koliko je glupih majki i očeva proizvelo velike ljude tokom istorije."

Za Sadavija, čudovište je "odraz u ogledalu nas kao celine", odražavajući kako su ljudi u Iraku "postali ili aktivni učesnici u ubijanju ili nezainteresovani prema prizorima smrti".

Govoreći za Kalčaral frontlajn BBC Svetskog servisa, on je rekao da "volimo da vidimo sebe kao žrtve a druge kao agresore, ali u ovom slučaju, Kakosezvaše je istovremeno i agresor i žrtva".

Baš kao i kreacija Viktora Frankenštajna - i on predstavlja "čudovište u svakome od nas - ne samo među Iračanima, već svuda."

Sklepano stvorenje, drugim rečima, zakrpa je sastavljena od naših najboljih i najgorih ljudskih osobina.

Kako može biti drugačije?

U Frankenštajnu, ljudsko društvo koje je prokazalo stvorenje čudovišnog izgleda navelo ga je na ubilački pohod.

Pol Bredon je upravo to imao na umu kad je pisao Aktuelnost:

"Zaista se brinem kako bismo mi kao ljudi imali interakciju sa nečim takvim."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...