Izvor: Blic, 13.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hormoni sve diktiraju
Hormoni sve diktiraju
Starost ne mora da bude sinonim za potpuni krah. Ipak, činjenica je da ona neminovno ima za posledicu opadanje većine fizioloških parametara. To naročito važi za hormone, prvenstveno kod žena posle menopauze. Ova konstatacija je, bez sumnje, neprijatna, ali budi nadu da bi na tom planu nešto moglo da se učini.
Teoretski, bilo bi dovoljno da se ljudima obezbede supstance koje u njihovom organizmu postepeno nestaju. Poznat je primer Edvarda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Brauna-Sekara, uglednog francuskog profesora, koji je svojevremeno priznao da sebi redovno daje injekcije ekstrakta iz psećih testisa da bi mogao da zadovolji svoju mladu suprugu. Iako ga je ona u međuvremenu ipak napustila, endokrinolozi tvrde da njegova 'terapija' i nije toliko apsurdna koliko se na prvi pogled čini.
U laboratorijama širom sveta naučnici se bore protiv neumitnog proticanja vremena i tragova koje ono ostavlja na ljudima. Pri tom uglavnom posežu za hormonima koje organizam inače luči, ali ne uvek u dovoljnim količinama. Iz francuskog časopisa 'Aktuelno zdravlje' prenosimo pregled svih trenutnih potraga za 'lekom' protiv starenja.
Svemoćni hormoni
Hormon rasta - terapija na bazi hormona rasta kod starijih osoba povećava mišićnu masu i debljinu kože, a istovremeno smanjuje masne naslage. Dakle, moglo bi se reći da podmlađuje. Doduše, samo na prvi pogled, s obzirom da najnovija istraživanja pokazuju da ona, u stvari, skraćuje život.
Estrogeni - danas su pravi hit. Autori više studija tvrde da oni imaju zaštitnu ulogu. Ne samo da pomažu da se kod žena održi seksualna želja, već štite i od osteoporoze, čuvaju mentalne sposobnosti i smanjuju rizik od demencije.
Kalcitonin - ovaj hormon, kojim obiluje losos, luči se i u organizmu čoveka. Naučnici veruju da podmlađuje kosti.
DHEA - istraživanja pokazuju da su starije osobe koje ga luče u dovoljnoj količini u boljoj fizičkoj formi od vršnjaka koji oskudevaju u ovom hormonu. Naučnici su zato uvereni da bi on mogao da bude osnova leka protiv starenja.
Ali nisu samo hormoni svemoćni. U borbi protiv vremena naučnici se uzdaju u još neka otkrića. Jesti što manje
Nije reč o gladovanju, već o unošenju manjeg broja kalorija, pri čemu ključni elementi, naročito vitamini, ne smeju da se zapostave. Ispostavilo se da takav način ishrane produžava život... ali kod miševa. To su potvrdili mnogobrojni eksperimenti izvedeni u proteklih pola veka. Sada su u toku eksperimenti na primatima, koji treba da pokažu da li takva ishrana ima isto dejstvo na čoveka. Lov na slobodne radikale
Obični ljudi misle da dužinu života određuje priroda ili Bog. Biolozi, međutim, tvrde da su za sve krivi slobodni radikali. To su molekuli koji imaju jedan 'usamljeni elektron' i koji zato gore od želje da sebi nađu par. Dakle, izuzetno su aktivni. Čak i previše. Zato oštećuju ćelijsku membranu, citoplazmu, genetski materijal... Brojni eksperimenti su nedvosmisleno pokazali da oni negativno utiču na dužinu života. Primer? Voćne mušice koje su pomoću genetskog inženjeringa izmenjene na nivou enzimske aktivnosti tako da mogu da izađu na kraj sa slobodnim radikalima, živele su duže od svojih normalnih rođaka. Izmena genetske mašinerije
Činjenica da neke vrste brže stare od drugih može da se objasni različitim genetskim nasleđem. Uostalom, danas pomoću genetskog inženjeringa mogu da se stvore vinske mušice, miševi, crvi, pečurke i druga bića koja žive čak dvostruko duže od 'normalnih' pripadnika iste vrste. Kod jedne vrste crva je, na primer, pronađeno više gena koji 'navijaju' njegov biološki časovnik. Mutacije na nivou jednog od njih (clk-1) imaju za posledicu usporavanje metabolizma i, samim tim, duži život. Mnogi veruju da ovo otkriće objašnjava i neka druga saznanja - na primer, unošenje manjeg broja kalorija takođe usporava metabolizam. Za razliku od hormona rasta, čije je dejstvo upravo suprotno i, shodno tome, negativno utiče na dužinu života. Zauzdati 'taksimetar'
Otkako su naučnici saznali nešto više o 'mehanici telomera', probudile su se nove nade u vezi sa dugovečnošću. Reč je o nekoj vrsti 'taksimetra', koji ćeliji omogućava da se deli određeni broj puta. Prilikom svake deobe, telomeri (krajevi hromozoma) gube jedan svoj deo i tako se skraćuju. Iako su do ovog saznanja došli na osnovu eksperimenata sa ćelijama kvasca, naučnici su ubeđeni da isti mehanizam postoji i kod čoveka. Da li su moguće manipulacije? Naravno, jednoglasni su genetičari, koji objašnjavaju da postoje enzimi koji uspevaju da 'nateraju' ćeliju da nadomesti izgubljeni delić, tako da praktično može u nedogled da se deli.
Postoji, međutim, jedan 'mali' problem zbog koga naučnici trenutno intenzivno tragaju upravo za supstancama koje bi blokirale pomenute enzime. Uporedo sa sticanjem besmrtnosti ćelija postaje kancerozna. Dakle, u borbi protiv starosti može da se ide i ovim putem, ali je on bremenit rizikom koji se ni u kom slučaju ne može nazvati zanemarljivim. CDC/GB
