Izvor: Prva.rs, 11.Sep.2015, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Homo naledi - nova vrsta ljudskog pretka
Fosili stvorenja pronađeni su u dubokoj pećini u blizini čuvenih lokaliteta Sterkofontejn i Svartkrans, 50 kilometara severozapadno od Johanesburga koji decenijama pružaju komadiće slagalice ljudske evolucije.
"Sve vreme nam je bila pred nosom u ovoj najistraženijoj dolini Afrike", kaže Li Berger sa Instituta za evolutivne studije univerziteta Vitvatersrand u Johanesburgu.
Nova vrsta koja je u naučnom žurnalu eLife nazvana "homo naledi" u čast pećine u kojoj je pronađena. >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << Naledi na sesoto jeziku Južne Afrike znači "zvezda".
Paleoantropolozi su zaključili da je ova vrsta sahranjivala svoje mrtve što je nešto što je vezivano - procesom dedukcije - isključivo za ljude.
Najveću afričku kolekciju homonina - ljudskih i fosila vezanih za srodne vrste - čini 15 pojedinaca, od dece do starih, sastavljenih iz više od 1.500 komadića.
Ostaci nijedne druge vrste nisu pronađeni tamo, a na kostima nije bilo tragova zuba ili kandži što je sve ukazivalo na to da nije reč o ostacima iz jazbine predatora ili zamke već grobnom mestu.
"Čini se da je, pošto smo eliminisali sve druge mogućnosti, homo naledi svesno i namerno odvajao tela pokojnika", rekao je Berger Rojtersu.
"To nam pokazuje da su na sebe gledali kao na vrstu drugačiju od drugih životinja", dodao je.
Berger je odbacio teoriju da su možda čuvali tela mrtvih duboko u pećini kako bi odbili lešinare i hijene.
"Samo su odabrali svoje mrtve. Da su to radili, onda bi odlagali sve što bi moglo da privuče lešinare ili predatore", rekao je on.
Ovo nije prvi put da studija naših rođaka, istrebljenih ili živih, daje dokaze da ljudi nemaju monopol na određene vrste ponašanja, piše Rojters.
Džej Gudal je 1960. primetila da naši najbliži živi rođaci - šimpanze, koriste vlati trave kao bi "pecali" termite, što je prva zabeležena upotreba proste alatke kod životinja.
Ostaci homo naledija pronađeni su u pećini u septembru 2013. Homo naledi je imao mozak nešto veći od mozga šimpanze ali je njegova starost za sada enigma, kaže Berger.
Razlog je što su kosti namerno prebačene u dno pećine pa ispod ali i preko njih nije bilo kamenja, zemlje za proučavanje. Takođe, nije bilo ni fosila drugih životinja.
"Ali iz njihove morfologije možemo da zaključimo kada su se pojavili. Ako se ne varamo, to je bilo pre 2,5 miliona godina", rekao je Berger.
Lokalitet je inače na UN-ovoj listi svetskog nasleđa pod nazivom "Kolevka čovečanstva" zbog bogate kolekcije fosila hominina.
Izvor: Tanjug
.jpg)
