Izvor: Danas, 04.Nov.2014, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Homo balcanicus
Posle teksta „Virtuelni antifašizam četničkog pokreta“ (Danas, 29. 10. 2014) možda je trebalo poslušati Andrićev savet „da je ćutanje snaga...“, jer iza svakog retka homo balcanicus-a neretko „zjapi njihovo neplodno, golo, gladno i nezajažljivo ja“.
I zasta ima vremena i tekstova kada valja zaćutati. Ipak, samo iz razloga poštovanja prema čitalačkom auditorijumu vašeg lista daću kratak komentar, posle koga ću, sa najvećim zadovoljstvom, poslušati našeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nobelovca. Čitajući navedeni tekst, prvo sam se nasmejao, a potom veoma rastužio. No, krenimo obrnutim redom.
Tuga: šta li se to desilo sa nesretnim piscem pomenutog teksta koji na iznete činjenice odgovara da ON nije video antifašističku borbu četničkog pokreta! ON je 1941. godine imao dve godine, pa sve da je izdejstvovao i spomenicu i video Tita lično, uveren sam da nije mogao da vidi i shvati to što tvrdi da je sagledao i razumeo. ON tvrdi da je američki predsednik Ronald Regan „šarlatan“! ON tvrdi da je naivnog De Gola nekakav Slobodan Jovanović (profesor Pravnog fakulteta, predsednik Kraljevske akademije, predsednik Vlade u izbeglištvu, jedan od najumnijih Srba, proglašen ratnim zločincem! I nedavno rehabilitovan) doveo u zabludu, te je ovaj Dražu odlikovao! ON kao pravnik, koji je burne 1968. g. magistrirao na temu „Konkurs za stupanje na rad“, priznaje da „ima problem sa takozvanim zakonima o izjednačenju četnika i partizana“ i pokušava da se naruga zakonodavnoj proceduri i konačno propisima koji su doneti od najvišeg organa zakonodavne vlasti u državi! ON kaže da je, pošto je video sve zločine četnika u Drugom svetskom ratu, takođe video: „Video sam da su Dražini sledbenici Karadžić, Mladić i ostali haški robijaši, uz sasluženje četničkog vojvode Šešelja, izvršili genocid u Srebrnici, Prijedoru, Sarajevu, Foči, Vukovaru...“!
Da li je uopšte moguće da pravnik nema pojma o postojanju pretpostavke nevinosti, jer nijedan od imenom pomenutih optuženika nije pravnosnažno osuđen! Zar je, zaista, moguće da pravnik, uzurpirajući ulogu kadije (koji i tuži i sudi), navodeći i gradove koje čak ni tužilaštvo Haškog tribunala ne povezuje, ni njih ni optužene sa genocidom, tako lako sudi i osuđuje! Šešelja (koji je u pritvoru 12 godina!) optužuju za verbalni delikt, a za ukidanje tog dela, koje je postojalo samo u socijalističkim zemljama, Zapad se zdušno zalagao sve dok nije definitivno ukinuto! Generalu Mladiću sude iako je više no očigledno da on nije sposoban da shvati stvarni i pravni značaj suđenja i da ga je odavno (zbog posledica teškog moždanog udara) trebalo lišiti poslovne sposobnosti itd., itd.
O odnosu pravnih i činjeničnih pitanja koji je regulisan Zakonom o rehabilitaciji zaista nema smisla na ovom mestu raspravljati, jer ON „ima problem sa takvim zakonima“. ON mi prebacuje što musliman ne pišem sa M, a kao nije obavešten da se u vreme na koje se tekst odnosi pisalo malo m, zatim samo jedno kratko vreme i to iz ideološko-političkih razloga veliko, pa opet (i danas) malo, kao i pravoslavac (velikim slovom se piše Bošnjak, jer musliman može biti Turčin, Egipćanin, Alžirac, Amerikanac, Srbin, itd).
Besmisleno je dalje navoditi ili tumačiti pravne i ostale nonsense kojima obiluje navedeni tekst (ON po sopstvenom priznanju „ima problem“ sa Trumanom, De Golom, Reganom, našim zakonima...), ali je smisleno postaviti pitanje: šta se to odigralo u NJEGOVOJ ličnosti, rođenoj u Prištini, proteranoj od najranijeg detinjstva sa ognjišta prađedova, kojoj je, odnosno kojima je 1946. g., specijalnim propisom, Brozova vlast zabranila povratak u svoje srpske domove, da ovako neosnovano, bezočno, sa pomamnom mržnjom napada svoj narod, svoje pretke i svoju istoriju? Izgleda da je to ono ideološko slepilo o kome sam već pisao, možda i u kombinaciji sa „konkursom za stupanje na rad“, o čemu sam, takođe, pisao. I još jednom Andrić: „Svaka duboka i trajna mržnja nosi svoju tragiku sa sobom“. I još jednom da ponovim: duboko poštujem ogromnu većinu (takođe) naših partizana, koji su se iskreno i hrabro borili protiv naci-fašističkog okupatora i podneli (takođe) ogromne žrtve. Međutim, ako je ovo što ON piše stav Saveza antifašista Srbije, onda je ili greška u naslovu organizacije ili u njenom članstvu.
I na kraju, ipak, smeh, s početka. ON veli da moja malenkost na ispitu „kaže kafe kuvarici - Meni donesite jednu kafu, a kolegi plast sena“. Opšte je poznato, naime, ne samo studentima prava i svršenim pravnicima, već i studentima drugih fakulteta koji uče u čitaonicama Pravnog fakulteta, da je anegdota sa „senom i volom“ vezana za uvaženog pok. akademika Radomira D. Lukića.
Naime, na ispitu iz Teorije države i prava (sada Uvod u pravo), u vreme kada je moja malenkost pohađala osnovnu školu, jedan brucoš je jako loše odgovarao, tako da je profesor već uzeo indeks da mu upiše peticu (tada se upisivala i negativna ocena), ali u tom trenutku je ušla „tetkica“ i pitala profesora Lukića da li želi čaj ili kafu. Prof. Lukić, koji je voleo da provocira studente (to je neretko činio i sa svojim kolegama profesorima), ne da bih ih ponizio, već da bi ocenio njihovu inteligenciju i snalažljivost, tada reče: „Jednu kafu i jedno seno za vola“. Na to se brucoš okrenuo i dobacio: „Pijem slađu“. Prof. Lukić i ceo amfiteatar su se slatko nasmejali, a profesor je studentu upisao šesticu.
Dok ovo pišem, pijem slatku kafu i slatko se smejem.
