Izvor: Politika, 20.Feb.2013, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holesterol ipak opasan
Naši kardiolozi i endokrinolozi ne prihvataju tvrdnje stranih stručnjaka da holesterol ne začepljuje arterije
Tvrdnje da holesterol nije krivac za začepljene krvne sudove, koji su mogući uzrok infarkta i šloga, i da je priča o opasnosti od holesterola preuveličana, koje su izrekli francuski stručnjaci, naši specijalisti primili su ipak sa velikom rezervom.
Sa tvrdnjom francuskog lekara da bez holesterola nema života, kao i da su možda suviše stroge i preterane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najnovije preporuke o vrednostima masti koje se smatraju poželjnim za dobro zdravlje, još bi se i složili, ali definitivno insistiraju na u mnogim studijama dokazanoj vezi između viška holesterola i ateroskleroze (oboljenje nastalo zbog masnih naslaga na zidovima krvnih sudova).
Ugledni novosadski endokrinolog profesor dr Lazar Lepšanović kaže za „Politiku” da je ovakvih vesti bilo i ranije. Međutim, broj tih istraživanja i radova koji negiraju vezu holesterola i ateroskleroze, daleko je manji od studija koje su nedvosmisleno utvrdile da je povišenje određenih frakcija holesterola štetno po organizam.
– Ne postoji „loš” i „dobar” holesterol – sve je to jedan isti holesterol, a ovi termini unose zabunu. Holesterol je masna materija koja služi da se izgrade ćelijske opne i veze unutar ćelije, važne za sintezu hormona polnih i nadbubrežnih žlezdi, kao i za sintezu žuči. Bez holesterola nema života, to je neophodna materija. Međutim, u određenim situacijama, kada su njegove količine izrazito povišene – postaje štetan – objašnjava ovaj endokrinolog, koji se posebno bavi problemom lipida – masti u krvi. Dr Lepšanović ističe da je holesterol zapravo jedna masna materija, nerastvorljiva u vodi i krvi, pa prema tome on pliva po površini. Kao takav holesterol ne bi mogao da cirkuliše, već se vezuje za određene belančevine i stvara lipoproteine koji služe kao transporter masti u organizmu – bilo masti koje se resorbuju u crevima i stižu u jetru, bilo masti koje se sintetišu u jetri, pa iz nje kreću do drugih organa.
Na tom putu lipoprotein se pretvara LDL, koji je jako bogat holesterolom, a treba da uđe u ćelije. Kada je njegova koncentracija visoka, to predstavlja opasnost za krvne sudove, jer se on skuplja u površinskom sloju krvnog suda, nagomilava i pokreće proces ateroskleroze.
– Holesterol je neophodan u određenim količinama, ali ako su njegove vrednosti povišene, nema dileme – on je štetan i prvi put čujem da nije odgovoran za začepljenje krvnih sudova. Do ovog povećanja vrednosti holesterola dolazi ili zbog spoljnih uzroka, u prvom redu ishrane, ili iz unutrašnjih činilaca kada postoji određeni defekt na ćelijskim membranama to jest nema određenih receptora, koji omogućavaju ulazak holesterola u ćeliju, pa višak holesterola ostaje u cirkulaciji i ulazi u druge ćelije. Ovo je teži, genetski oblik, pa se tako dešava da mršavi ljudi i te kako mogu da imaju povišeni holesterol. Ipak, češći uzrok leži u hrani i na njega možemo da utičemo – kaže dr Lepšanović.
Današnja praksa da se zbog ušteda u laboratorijskim analizama sve češće traži samo osnovna analiza holesterola, takozvani ukupni holesterol, po rečima našeg sagovornika nije dobra.
Ovaj lekar, međutim ne slaže se sa francuskim lekarom da su lekovi za lečenje holesterola beskorisni i čak opasni.
– Kriterijumi za davanje lekova su složeni. Na odluku da li ćemo dati tablete ne utiče samo tumačiti vrednosti holesterola iz analize, već i dodatni faktori – da li je reč o pušaču, da li ima visok krvni pritisak, šećernu bolest ili je gojazan, kao i da li ima nekog u porodici ko je rano dobio infarkt, moždani udar ili aneurizme – nabraja dr Lepšanović.
Akademik i kardiolog, dr Miodrag Ostojić kaže da informacija o holesterolu koji nije štetan nije objavljena u stručnim časopisima, već u nekoj knjizi, pa ona nema verodostojnost.
– Ovo čujem prvi put. Pušenje, pritisak i holesterol su dokazano najveće ubice. Ako neko nastavi da puši i ima pritisak, ne vredi ni da mu dajemo tablete za holesterol. Čuveni lipidolog iz Australije dr Batler je utvrdio da nam je za sve funkcije dovoljan holesterol sa kojim se rodimo – 3,8 milimola, a sve ostalo što je veće i štetno dobijamo iz spoljne sredine, zbog puno masne ishrane, brze hrane, manje aktivnosti – kaže dr Ostojić.
Za lekove statine, dr Ostojić kaže da su dokazano efikasni i da su za aterosklerozu ono što je penicilin bio za infektivne bolesti. Kaže da od ovakvih informacija kod nas nema koristi, jer naš narod ima izuzetno visoke vrednosti holesterola.
Olivera Popović
objavljeno: 20.02.2013.
