Izvor: Blic, 25.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holbruk i Tači isplanirali teror
Holbruk i Tači isplanirali teror
Nepunu nedelju dana pre izbijanja sukoba na Kosovu, grupa albanskih lobista iz Amerike održala je sastanak na kome je odlučeno da se kosovskim Albancima pomogne da nateraju međunarodnu zajednicu da Kosovu prizna nezavisnost, saznaje 'Blic' u dobro obaveštenim izvorima u Americi.
Ovaj neformalni sastanak je, kako 'Blic' saznaje, održan na inicijativu Dejvida Filipsa, zamenika direktora Centra za preventivno delovanje pri Savetu za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << međunarodne odnose u Njujorku. Sastanak je održan u njegovom stanu uz laganu večeru.
Osim Filipsa, koji je našoj javnosti poznat po ponudi srpskim vlastima da Kosovo 'proda za tri milijarde evra', tajnoj večeri su prisustvovali i Ričard Holbruk, nekadašnji američki izaslanik za Balkan, Rendi Birs, viši politički savetnik senatora Džona Kerija koji sa Džordžom Bušom trenutno bije bitku za Belu kuću, i nekolicina ljudi iz nekadašnje Klintonove administracije bliskih albanskom lobiju. Počasni gost večere bio je Hašim Tači, nekadašnji lider Oslobodilačke vojske Kosova koji se tih dana nalazio u poseti Americi.
Ričard Holbruk je, kako nezvanično saznajemo, na večeri istakao da su priznavanje nezavisnog Kosova i članstvo u EU najbolji načini za uspostavljanje mira u balkanskom regionu. Razmatrane su mogućnosti na koji način može da se vodi medijska kampanja, a usvojene su i neke smernice za buduće akcije.
Izvor 'Blica' kaže da je dogovoreno da se sačeka prva dobra prilika da se krene u ofranzivu.
Takva prilika je usledila nekoliko dana kasnije kada su Albanci iskoristili davljenje troje dece u Ibru da otpočnu kampanju terora nad Srbima. Tači tada obaveštava javnost da 'prekida posetu SAD kako bi se vratio i smirio situaciju'.
Dok su Holbruk i Tači našoj javnosti dobro poznati, Dejvid Filips i Rendi Birs mogli bi se gledati kao ljudi iz senke. Ono što je poznato o Brisu jeste da je albanskog porekla. Veruje se da bi u slučaju pobede Džona Kerija na predsedničkim izborima mogao da zauzme mesto državnog sekretara.
Što se Filipsa tiče, na zvaničnom Internet sajtu uticajne američke nevladine organizacije Saveta za međunarodne odnose stoji da je on direktor Centra za preventivnu akciju koji se nalazi u sastavu Saveta, a koji se bavi proučavanjem konflikata i načinima za njihovo sprečavanje. Njegovi tekstovi o Balkanu, u kojima je mahom zastupao antisrpske stavove, objavljivani su u vodećim listovima uključujući 'Njujork tajms', 'Kriščijan sajens monitor' i 'Internešenel herald tribjun'.
Sagovornici 'Blica' bliski američkoj administraciji, koji su želeli da ostanu anonimni, kažu da se Filips veći dugi niz godina bavi problemom Balkana i da redovno prisustvuje svim sastancima koji se vode na ovu temu.
Filips je tokom kriznih godina imao vrlo bliske odnose i sa režimom bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, kao i sa liderima tadašnje opozicije. On je predsedavao timu eksperata i američkih zvaničnika koji su sredinom devedesetih radili na takozvanom albanskom pitanju. Tako je decembra 1995. godine Dejvid Filips sa još šestoro Amerikanaca doputovao u Beograd gde se sreo sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićev i od njega uspeo da izdejstvuje dozvolu da se u Prištini otvori američka informativna kancelarija. Iz Beograda, Filips je sa saradnicima otputovao u Prištinu gde se sreo sa tamošnjim albanskim političarima, potom u Skoplje, da bi konačno došao u Vašington gde se sreo sa Ričardom Holbrukom i preneo mu svoja zapažanja. Nešto kasnije, ta zapažanja su pretočena u izveštaj pod nazivom 'Ka trajnom miru u jugoistočnoj Evropi'. U tom izveštaju od velikih sila je traženo da i dalje zadrže sankcije protiv Beograda i da treba raditi na jačanju američke kancelarije u Prištini.
Samo osam meseci kasnije, avgusta 1996. godine, Filips se sa još jednim saradnikom ponovo obreo u Beogradu gde se sreo sa Miloševićem. Ovoga puta on je uspeo da izdejstvuje otvaranje škola na Kosovu i da otpočne pregovore o susretu Miloševića i Ibrahima Rugove.
Nakon toga, Filips se više fokusira na tadašnju srpsku opoziciju, aktivno učestvujući na skupovima na kojima su učestvovali vodeći srpski političari. Jedan od sigurno najznačajnijih susreta desio se aprila 1997. godine u Njujorku kada je u organizaciji Projekta o etničkim odnosima (PER) održan okrugli sto na temu srpsko-albanskih odnosa. Sa srpske strane učestvovali su Vuk Drašković, Miroljub Labus, Dragoljub Mićunović, Vesna Pešić i Dušan Janjić. Albance su predvodili Fehmi Agani, Mahmut Bakali, Adem Demaći, Hidajet Hiseni i Veton Suroi. Amerikance je predvodio Dejvid Filipsa, a tu su bili i Sajrus Vens, Rudolf Perina i još nekolicina eksperata za Balkan.
Tada je zaključeno da sporazum o Kosovu između Albanaca i Srba treba da bude postignut na pregovorima. Zaključeno je i da se moraju poštovati helsinški principi o nepovredivosti granica. O prodaji Kosova, koliko je poznato, nije se raspravljalo. N. B. - M. I.
