Izvor: RTS, 26.Mar.2013, 13:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hočevar: Vlast za saradnju sa crkvama

Nova vlast spremna na saradnju sa crkvama, ocenjuje beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. Neophodno je pronaći mehanizme trajnog dijaloga, naročito kada se radi o velikim etičkim pitanjima, kaže Hočevar i poručuje da niko ne treba da se boji prisustva predstavnika crkava u parlamentu i ostalim institucijama.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar ocenio je da kod predstavnika nove vlasti u Srbiji postoji velika spremnost na saradnju sa crkvama i poručio da se ne treba >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bojati prisustva predstavnika crkava u parlamentu i ostalim institucijama.

"Nove vlasti ne treba da se boje, već treba da pronađu mehanizme strukturalnog dijaloga. Zašto se toliko bojimo prisustva predstavnika crkava i verskih zajednica u Parlamentu? Oni su tu da posreduju iskustva vere i govore o pravim vrednostima", rekao je Hočevar u intervjuu agenciji Beta.

Nadbiskup je istakao da stanovnicima Srbije treba omogućiti da se svuda sreću sa predstavnicima svojih crkava, od Parlamenta do železničke stanice, bolnica, zatvora i javnih institucija.

"Crkve na žele nikome ništa da nametnu, ali sloboda postoji samo tamo gde je mogućnost izbora", poručio je nadbiskup. 

On smatra da treba pronaći mehanizme trajnog dijaloga, naročito kada se radi o velikim etičkim pitanjima, od transplatacije organa do bioetike, i nije korisno ako se o tim pitanjima razgovara u poslednjem momentu, pred usvajanje zakona u Parlamentu.

Komentarišući položaj katoličke crkve u Srbiji, Hočevar je podsetio na istoriju promena koje su se dešavale na ovom prostoru i na činjenicu da među katolicima Srbije ima pripadnika mnogih nacionalnosti, a najviše mađarskog, hrvatskog i albanskog naroda, koji poštuju različite obrede, rimski ili vizantijski.

"Katolici u Srbiji predstavljaju jednu šarenu zajednicu koja je nakon raspada Jugoslavije ostala bez važnih institucija, poput Teološkog fakulteta i škola, sedišta biskupske konferencije. Moramo stvarati strukture koje će biti u službi te zajednice, moramo promovisati tipičan katolički duh, uz poštovanje svih posebnosti katolika u Srbiji", rekao je Hočevar.

On je dodao da i država Srbija mora da prihvati taj duh zajedništva njenih građana katoličke vere i da je u situaciji nakon raspada Jugoslavije, kada Srbija dobija sopstveni identitet, potrebno posvetiti veću pažnju promišljanju istorije prisustva katolika na tom prostoru.

Nova perspektiva saradnje hrišćana 

Govoreći o odnosima sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Hočevar je rekao da je kao plod novih vremena i dubljeg razmišljanja o suštini jevanđelja došlo do otvaranja novih perspektiva u saradnji sa SPC.

"Činjenica da je vaseljenski patrijarh prvi put nakon crkvenog raskola 1054. godine, prisustvovao ustoličenju novog pape u Rimu, kao i da su predstavnici SPC i države Srbije zvanično prisustvovali ceremoniji u Rimu, govori o otvaranju novih perspektiva", rekao je Hočevar.

Prema njegovim rečima, odnosi sa SPC biće u narednom periodu još intenzivniji i sveobuhvatniji. 

"Hrišćanstvo ima izvanredno veliku doktrinu. Što se crkve budu više približavale u razmišljanju o bogatstvu učenja, bliže će sarađivati i biskupi, profesori, studenti", kazao je Hočevar.

Nadbiskup je ocenio da je odluka pape Benedikta Šesnaestog da se povuče stvorila novu, snažnu i na neki način nepredvidivu atmosferu u kojoj je, posle dugo vremena, izabran papa koji nije sa evropskog kontinenta.

"Papa Franja je jezuita, redovnik, čovek koji je znao živeti u dubini srca hrišćanstva ali i blizu srca svih siromaha", kazao je Hočevar.

Beogradski nadbiskup je novom papi Franji uputio "iskrene molitve, želje i nastojanja da u svom služenju ostane autentičan i otvoren za sve, a naročito za katoličku crkvu na istoku".

"Mislim da katolička crkva treba da posvećuje sve više pažnje evropskom istoku i svim ljudima istoka. U prošlosti nije bilo dovoljno saradnje. Ovo vreme zahteva veću saradnju i nadam se da će tako i biti", zaključio je Hočevar.

Nastavak na RTS...