Izvor: Blic, 04.Maj.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće svoja imanja, a ne papire
Sombor - Članovi somborskog Udruženja građana koji traže povraćaj nacionalizovane imovine ne prihvataju da im se zgrade, imanja i fabrika vrate u državnim obveznicama. Članovi Udruženja smatraju da se njihova imovina, oduzeta posle Drugog svetskog rata, mora vratiti u naturi, a ne u papirima kojima bi država opteretila buduće generacije.
- Iz medija smo saznali za predlog da nam se naknada za imovinu vrati u obveznicama. To nije dobro jer bi na taj način bio opterećen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << budžet, a sve bi platile generacije poreskih obveznika, koje je država zadužila i na druge načine. Imovinu koja postoji trebalo bi vratiti u naturalnom obliku - kaže Draga Zarić, predsednik somborskog Udruženja za povraćaj nacionalizovane imovine.
On smatra da za restituciju još uvek nema političke volje, a paradoks je da je u vreme socijalista vraćen deo imovine, a da demokratska vlast na tom planu nije uradila ništa.
- Republičko pravobranilaštvo nije reagovalo kada je somborska firma „Bane” prodavala lokale u glavnoj ulici. Te lokale je od države dobila „Tkanina” bez prava na otuđenje, a kada je „Bane” preuzeo tu firmu, to niko nije poštovao. U pitanju je, dakle, prodaja državne imovine, a na to Republičko javno pravobranilaštvo nije reagovalo. Obavestili smo pravobranilaštvo, ali nikada nismo dobili odgovor - kaže Zarić.
Tako je prodat i lokal u Pariskoj ulici koji je oduzet od Karla Cviršića. Njegov praunuk Zoran Šišković žalio se Republičkom javnom pravobranilaštvu, jer je „Bane” prodao lokal, koji je kao firma dobio na korišćenje, ali nije smeo da ga otuđi.
- Republičko pravobranilaštvo je pokrenulo sudski spor koji je u toku. Prvo je Opštinski sud presudio u korist „Baneta”, a nakon žalbe pavobranilaštva Viši sud je predmet vratio na ponovno suđenje. U međuvremenu došao je reizbor sudija i sudski proces je stao - kaže Šišković.
Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, smatra da je Srbija poslednja zemlja koja nije rešila pitanje oduzete imovine jer to nije u interesu nekoliko povlašćenih pojedinaca i političara. Iz MMF-a je stiglo upozorenje da država ne može da emituje obveznice i tako rešava povraćaj nacionalizovane imovine. Za to nema potrebe jer postoji državna imovina kojom se može nadoknaditi ono što je oduzeto bivšim vlasnicima. Tim pre što se 97 odsto zahteva za povraćaj imovine odnosi na zemljište - kaže Antić.
Oduzeto 20 fabrika
Zahtev za vraćanje nacionalizovane imovine u Somboru je podnelo je više od 700 osoba koji traže više od 2.000 nepokretnosti. Potomci vlasnika traže više od 10.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 400 kuća, 100 salaša, dvadesetak fabrika, mlinova, ciglana i drugih objekata.
