Izvor: Blic, 11.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li „seka“ na godišnji odmor
Dragan Vujadinović
Prođe više od pola godine „seka” (svetske ekonomske krize). Kako smo prošle jeseni kad se ukazivala preko Alpa bili znatiželjni šta će biti. Sad već možemo polako da rezimiramo. Najpre da se setimo da su rebalansom budžeta, na bazi nove procene o padu BDP-a od dva odsto, primanja bila 649,4, izdaci 719,9, a budžetski deficit 70,5 milijardi dinara.
U stvarnom prvom polugođu „pao” i prolećni rebalans. Primanja bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 281,7, izdaci 337,0, i deficit 55,3 milijarde dinara. Kada se to pomnoži sa dva i samo malo doda (jer analitičari kažu da je prvo polugođe uvek malo bolje od drugog), dobijaju se primanja od 560, izdaci od 680 i deficit od 120 milijardi dinara. Što bi bio vrlo pesimističan, da ne kažemo - katastrofičan scenario. Deficit bi prešao 4,5 odsto BDP-a, pa čak da ovakav rasplet prihvati MMF (što je skoro nemoguće), makroekonomska ravnoteža bi se opasno narušila. Imperativ bi bilo novo zaduživanje, što bi bilo opasno. Ukupan javni dug se na kraju prošle godine sa 8,78, ili tolerantnih 25,6 odsto BDP-a na kraju maja ove godine povećao na 9,27 milijardi evra ili 30,5 odsto BDP-a. Kada se novom saldu javnog duga dodaju najnovije kreditne linije koje su usvojene u junu (175 miliona evra „putarskog” duga) ili su sada u skupštinskoj proceduri, ukupan javni dug će se povećati na 9,65 milijardi evra, ili blizu 35 odsto BDP-a, što je već kritično. Najviše zato što je BDP u sukcesivnom padu, što posledično dovodi do srazmernog rasta javnog duga.
Šta u preostalih pet meseci može da se uradi da ovako ne bude. Rezerve su se već ranije istopile, pa je izbor vrlo skučen.
Moliti MMF da se dodatno poveća budžetski deficit do 4,5 odsto BDP-a i Boga da depresija prestane i ekonomija počne da se oporavlja (1). Cediti „suvu drenovinu” za dodatno smanjenje rashoda za 30 do 40 milijardi dinara (čitaj – smanjiti za neki procenat penzije i plate i/ili broj zaposlenih, jer drugih izvora praktično nema) (2). Povećati naplatu poreza, uvođenjem u sistem pojedinačnih ili „sistemskih” utajivača i apstinenata, što će biti vrlo teško, jer da je lako ne bi ovako ni bilo (3). Povećati stopu PDV-a za 1 ili 2 odsto, uz realno očekivanje da efekat neće biti srazmerno proporcionalan (na 1 odsto oko 17 milijardi), jer će i poreski obveznici „uzvratiti udarac” (4). Da „braća” Rusi i Kinezi, sa reči pređu na delo, koje se zove „poklon od 40-ak milijardi” (5).
Za pet meseci, bumo videli. Treba se nadati da će i „seka” do tada otići negde na odmor.
