Izvor: Politika, 29.Mar.2014, 11:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hoće li se Vučić ugledati na Tačerkin recept

Uporedo sa izgradnjom tržišne privrede, Srbija mora da ima i veoma jak socijalni sistem

Da li bi reforme, koje je osamdesetih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji sprovela premijerka Margaret Tačer, mogle da budu uzor budućem mandataru za sastav vlade Srbije Aleksandru Vučiću u lečenju naše ekonomije, naročito u sređivanju prilika u veoma neefikasnom javnom sektoru?

Ovo pitanje otvorio je ekonomista Mihajlo Rabrenović, profesor Fakulteta za poslovne studije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekavši da su reforme „Čelične lejdi” Tačer čuvene, jer su njima postavljeni temelji nove politike koja promoviše državu kao dobrog domaćina, koji sa manje novca uradi više.

– Kod Britanaca je jasno rešeno šta treba da ostane u okviru države, a šta da se privatizuje, a ono što je privatizovano nije se prepuštalo haosu, već je država ustanovila regulatorno telo koje poverava privatnoj kompaniji da se bavi određenim poslom. Preduzeće konkuriše za posao, a onda dobije licencu za određeni period. Po njegovom isteku učinak se preispituje, pa ako nije dobro radilo, licencu će sledeći put dobiti neko drugi – objasnio je Rabrenović, a preneo Tanjug.

Konkretno, potezi „Čelične lejdi” počivali su na privatizaciji velikih sistema i zatvaranju neprofitabilnih preduzeća. Zatim slobodno tržište, strogo kontrolisanje i seču državnih rashoda, ali i snižavanje poreza i drastično smanjivanje moći svih sindikata.

Da li bi taj recept dao efekta u Srbiji?

–Ne! – odgovor je Gorana Nikolića, ekonomiste Instituta za evropske studije, koji ne krije da je pristalica državnog intervencionizma u ekonomiji.

– Najpre zato što i dalje traju sporenja oko toga da su njene reforme u Britaniji bile uspešne i da li su zaista donele boljitak. Jer, povećao se jaz između bogatih i siromašnih, a dohodak običnog čoveka u Britaniji i u Americi nije se značajnije uvećao od kraja sedamdesetih godina prošlog veka. To mi ukazuje da nešto nije u redu i da sa tačerizmom treba biti obazriv – kaže Nikolić.

Kako dodaje, drugi razlog zbog kojeg on smatra da ne bi trebalo olako srljati u usvajanje britanskog modela je stanje u kojem se naša privreda nalazi.

– To bi značilo usvajanje neoliberalnog koncepta, seču subvencija i državne zaštite. Nekonkurentne firme bi odmah propale i imali bismo hiljade gladnih. Sve države su subvencionisale i pomagale svoju privredu dok se nisu razvile. Od Nemačke i Britanije do Japana. Lako je superiornima da promovišu neoliberalizam. Kod nas bi usvajanje recepta tačerizma značilo samoubistvo privrede – zaključuje Stevanović.

Međutim, Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište i savetnik bivšeg ministra privrede Saše Radulovića, nikada nije krio da je liberal i ne misli isto.

– Te reforme su bile dobre za Britaniju i ona je danas zbog toga veoma otporna na krizu. Ali, preduslov za njih su jake institucije koje mi nemamo. Videli smo šta se dešava kada se ovde oslobodi tržište i vodi loša privatizacija. Nastanu monopoli – objašnjava Stevanović.

Zbog toga, smatra on, reforme u stilu Margaret Tačer kod nas bi bile moguće za desetak godina, kada napravimo jake institucije.

– I još nešto, treba da prođe ovo vreme u kojem se ne cene individualizam i preduzetništvo. To je teret socijalističkog nasleđa. Britanija nije imala taj problem – navodi on.

Kako kaže Stevanović, mi moramo postepeno da se borimo na oba fronta: da nastojimo da zadržimo one firme koje donose profit, pustimo ih da same rade i tako stvaramo konkurentnu privredu, ali i da imamo jaku socijalnu državu.

– Ma koliko bili liberali, država mora da brine o onima kojima ne ide dobro. A svima ponekad ne ide dobro – zaključuje Stevanović.

Ovo nije prvi put da se britanske reforme uzimaju za primer u Srbiji. Na skupu koji je Američka privredna komora održala u Beogradu prošle jeseni, Aleksandar Vučić je najavio reforme, što su mediji preneli kao tačerovski zaokret. Tada je najavio promenu radnog zakonodavstva, penzionog sistema, poreza, Zakona o planiranju i izgradnji, privatizaciju preduzeća i fudbalskih klubova. Svedoci smo da svi ovi potezi nisu povučeni iz mnogo razloga. Sada su mnogi od njih ponovo najavljeni i očekuju novu vladu. I još nešto, Tačerkine reforme su dovele do talasa štrajkova u Britaniji i drastičnog osipanja političke podrške njenoj partiji u više navrata. Da li bi naši političari bili spremni na to?

Stefan Despotović

objavljeno: 29.03.2014

Nastavak na Politika...