Izvor: Politika, 01.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li opet zaploviti lađe
Srbija ima odlične uslove za razvoj rečnog turizma, ali oni nisu dovoljno iskorišćeni, kažu ljudi koji se tim poslom bave
Rečni turizam je sve popularniji među Beograđanima, kao i žiteljima ostalih delova Srbije, a u lepotama naših reka ovog leta uživalo je i dosta stranaca. Ipak, mogućnosti koje Srbija ima za razvoj rečnog turizma još ni izdaleka nisu iskorišćene. Malo je kvalitetnih pristaništa, nedostaju marine za prihvat jahti iz inostranstva, kao i ostali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sadržaji, a i odnos države prema pojedincima koji žele da ulažu u ovaj vid turizama mogao bi biti bolji.
Ovo kaže Đorđe Radovanović, direktor RTD "Nautika" iz Zemuna, koji je, sve do oktobra, brodom "Kovin" organizovao krstarenja po beogradskim rekama i izlete u okolinu grada, a slično tvrde i mnogi drugi koji se time bave.
– Na našim rekama nema dovoljno kvalitetnih brodova, na mesta koja obilazimo pristajemo sa mnogo muke jer nema dobrih pristana, a posebna priča su adminstrativni problemi. Ni kod građana rečni turizam još nije postao dovoljno popularan jer mnogi na reke dolaze samo kad su velike vrućine. Ipak, ima pozitivnih pomaka i stanje je već sada bolje u odnosu na period od pre dve-tri godine – kaže Radovanović.
Dokaz za to, prema njemu, jeste činjenica da je brod "Kovin", kojim je ovog leta organizovano razgledanja Beograda sa reka, uglavnom bio pun. Najveće gužve su bile u avgustu i vikendom, a većinu putnika neretko su činili stranci, što je ranijih godina bilo nezamislivo. Sve je veće i interesovanje i za iznajmljivanje brodova, zarad proslava, večera, poslovnih predstavljanja i sličnih prigoda, a produžila se i sezona, koja, kada vremenske prilike dozvoljavaju, traje i tokom zime.
Posebna priča su izleti. Tako je RTD "Nautika" brodom "Kovin", koji pripada JRB-u i čija je starost oko 120 godina, ovog leta, vikendom organizovala izlete do Vinče i nazad, uz ručak i obilazak arheološkog nalazišta. Da je brod brži, moglo bi se ići i dalje – do Grocke, Smedereva, Golupca, Novog Sada ili Sremske Mitrovice, pa Radovanović razmišlja o izgradnji modernog broda, kapaciteta 120 putnika. Ali, za to su potrebna velika sredstva.
Razgledanja Beograda sa reka i zanimljive izlete ovog leta organizovali su i drugi, tako da je konkurencija bila velika, ali su i njihove priče slične. Zanimljivo je da našu zemlju sve češće posećuju turisti koji pristižu luksuznim brodovima iz inostranstva. Gotovo da ne prođe dan da u Beogradsko pristanište ne uplovi neki luksuzni putnički brod, a, prema podacima Zavoda za informatiku i statistiku, u septembru je ovde pristalo 50 stranih brodova, sa kojih je u glavni grad stiglo 5.802 gostiju, uglavnom iz Nemačke, SAD i Norveške.
Početkom prošlog veka, život na rekama bio je mnogo intenzivniji, a Beograđani su brodovima išli u Zemun, Pančevo, Novi Sad ili Smederevo. Pre tri decenije popularni su bili hidrogliseri, kojima se za nekoliko sati stizalo u Kladovo. Potom je rečni turizam zamro. Hoće li ponovo oživeti?
J. Gajić
[objavljeno: 01.11.2006.]
