Izvor: Politika, 23.Jan.2013, 14:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li biti Srba, makar na grobljima
Policajci iz Vitine u novim i ispeglanim uniformama aktivno su učestvovali u rušenju spomenika posvećenog antifašističkoj borbi. Bilo ih je dovoljno da stanu ispred spomenika, pozovu pojačanje, zaustave varvarstvo
Zjapi crna rupa umesto oltara sirotinjske crkvice u Miloševu kod Obilića. Sagoreo je potpuno, ostalo je parče lima unutar crkve, komadići nagorelih greda i balege. Oko crkve narasla šikara, uginuo pas, a groblje gotovo u potpunosti uništeno. Do prekjuče je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tu, preko puta oltara, stajao neoštećen spomenik porodice Jovanović. Sada leži u blatu. Skupljamo komade razbijenih keramičkih fotografija, supružnika Mileve i Miodraga, i ređamo ih po mermernoj ploči kao kakav mozaik. Odlazimo preko trnja i pokradene ograde.
„Dobro, ljudi, gde ste? Deca iz okolnih kuća već su počela da se skupljaju oko kola”, prekorevaju nas saputnici ostavljeni u automobilu kao neka vrsta sigurnosti. Vesti o uništavanju stižu iz Suvog Grla, Prištine, sela oko Uroševca, okoline Peći, a stizaće i u narednim mesecima jer se nikada neće saznati šta se dešavalo u sredinama gde nema Srba i gde se samo ponekad na groblja odlazi za Zadušnice.
Ima li smisla bezbroj puta postavljeno pitanje: Šta se to događa na Kosovu? Gde počinje haos i kakve ga sile pokreću? Koliko je vremena potrebno za organizovanje široke, nacionalne akcije koja će uništiti druge i njihovu kulturu, groblja i spomenike? Imamo li potencijala da pratimo cikluse nasilja i da se od njih čuvamo.
Albansko društvo i pojedinac duboko su podeljeni između dva načina života, uslovno govoreći javnog i privatnog, a oni se pojavljuju zavisno od potrebe i interesa. Javni život je naglašeno evropski, optimističan, otvoren za izgradnju nacije prema zapadnim modelima, spreman za integracije i apsolutno prilagodljiv evroatlantskim tekovinama i vrednostima. Privatni život i narodno mišljenje imaju svoje potpuno drugačije vrednosti i delovanje, oni precizno – plemenskim obrascima, preziranjem zvaničnih institucija i „iskustvom nacije i žrtve” – definišu obrasce nacionalnog ponašanja, ciljeve i neprijatelje. Kako takva podvojenost utiče na život, odluke i delovanje pojedinca i kolektiva?
Policajci iz Vitine u novim i ispeglanim uniformama, skrojenim po američkim modelima, aktivno su učestvovali u rušenju spomenika posvećenog antifašističkoj borbi u ovoj varošici. Bilo ih je dovoljno da stanu ispred spomenika, pozovu pojačanje, zaustave varvarstvo, smire masu, deluju preventivno, zaštite, sačuvaju, poduče... Nasuprot tome, oni, a to se vidi na snimcima, izviđaju može li pad ovog spomenika nekoga od rušitelja povrediti, aplaudiraju iz prvih redova, dok njihovi šefovi, detaljno informisani o događajima, čekaju da nestane i poslednji trag zajedničkog života i borbe protiv fašizma, pa makar ona bila mala, beznačajna i ideološki prenaglašena. Stranci, instruktori momaka u američkim uniformama, ih ovome nikada nisu učili – naprotiv, školovali su ih da „kreiraju bezbedno i sigurno okruženje, bez obzira na nacionalnu, rasnu, versku ili polnu pripadnost”, potrošili su puno novca svojih građana i „tričavih” trinaest godina, a rezultati su mizerni. Pobedio je plemenski, nacionalni, običajni policajac. Deo njegove evropske i institucionalne svesti zna da će biti suspendovan zbog ovoga, ali to je sitnica u odnosu na posao koji je završio.
Šta se desilo s vitinskim Srbima, potomcima većine ovih čija su se imena, zajedno sa spomenikom, našla u kaljuzi. Bager, blato i urlanje označili su simbolično kraj Srba u Vitini. Policajci i njihovi šefovi su nakon 1999. godine organizovali prodaju srpske imovine u ovoj varoši – Albanci koji su želeli da kupe imovinu obraćali su se šefu policije, jer „preko njega nisu smeli”, a on je uzimao „svoj deo”.
„Kuća ti je prodata, meni treba da daš 20.000 evra”, javio se šef lokalnom Srbinu koji kao interno raseljeno lice živi u selu nadomak Vitine.
„Ja ću tebe da prijavim zbog ovoga”, odgovorio je Srbin.
„A kome ćeš da me prijaviš? Pazi dobro, sutra će cena biti manja”, uzvratio je šef i kuća je prodata.
Na Kosovu i Metohiji postoje parainstitucije, zvanične institucije i nadinstitucije. Parainstitucije su običajne, plemenske, mafijaške, ratne strukture, nacionalni radnici, seoske starešine, ekstremni islamisti. Zvanične institucije su vlada, skupština, sudovi, lokalne vlasti. Nadinstitucije su, na prvom mestu, američka ambasada i, u poslednje vreme, malim delom nemačka ambasada. Gubitnik između svih ovih sila je onaj ko je slab i označen kao neprijatelj, a to su Srbi. Dugoročno, izgubili su Albanci jer neće izgraditi institucije koje mogu zaštititi društvo od cikličnih nasilja i haosa, a ono će potonuti u etničku anarhiju zbog sistemskih greška i loše uprave. Kratkoročno, nakon jučerašnjeg sistematski organizovanog haosa i pohoda na groblja, crkve i spomenike, Kosovu će se drastično ubrzati put ka Evropskoj uniji, jer stranci ne žele nikakve ogrebotine, oni moraju da zadovolje nacionalističku glad koja ih može pojesti. Po istom principu, odluka o priznavanju nezavisnog Kosova ubrzano je doneta posle 17. marta 2004. godine. Stotine različitih izveštaja s preciznim opisima incidenata, rušenja i dijagnozama stanja kosovskog društva otišlo je i ovih dana u zapadne prestonice. Rezultat toga neće biti demontaža ovog sistema, promena svesti ili uskraćivanje podrške. Insistiraće se na uključivanju severa u kosovski poredak, sigurnom putu na čijem kraju se nalazi Evropa. Hoće li na tom kraju Srba biti na Kosovu i Metohiji, makar i na grobljima?
--------------------------------------------------------
Nova skrnavljenja i paljevine
U povratničkom selu Babljak kod Uroševca provaljena je i oskrnavljena crkva Svete Trojice. Dan ranije obijene su tri povratničke kuće iz kojih ništa nije odneseno.
Na starom pravoslavnom groblju koje se nalazi u dvorištu crkve Svetog Nikole u Prištini polomljeno je pet starih nadgrobnih spomenika.
U selu Belo Polje kod Peći sinoć oko 21 sat izgorela je kuća Miodraga Petrovića u kojoj, u trenutku izbijanja požara, nije bilo nikog.
U mešovitom selu Drajkovce, u opštini Štrpce, zapaljen je stog sena. Vatrogasci su brzo reagovali, tako da je sprečeno širenje požara.
Živojin Rakočević
objavljeno: 23.01.2013.
