Izvor: RTS, 27.Nov.2013, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li Srbija dopustiti uvoz GMO
Proizvođači stočne hrane traže od države da dozvoli korišćenje genetski modifikovane sojine sačme u ishrani životinja. U to da će modifikovana sojina sačma modifikovati cenu mesa - uvereni su oni koji traže da se omogući njen uvoz. Nemaju odgovor koliko će meso biti i zdravo.
Povodom medijskih spekulacija da je Srbija odbijena za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine saopštava da država za članstvo u toj organiziciji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne treba da aplicira, već postaje član kada ispuni uslove - poput onih da ne sme da zabrani promet bilo kog proizvoda, uključujući genetski modifikovane. U međuvremenu, proizvođači stočne hrane traže od države da dozvoli korišćenje genetski modifikovane sojine sačme u ishrani životinja.
U to da će modifikovana sojina sačma modifikovati cenu mesa - uvereni su oni koji traže da se omogući njen uvoz. Nemaju odgovor koliko će meso biti i zdravo.
Predsednik Grupacije proizvođača hrane za životinje Zoran Vukadinović rekao je da je u poslednjih sedam godina uvezeno 58 miliona kolograma mesa, koje je dobijeno od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom proizvodima.
"Istovremeno imamo zabranu uvoza genetski modifikovane sojine sačme koja bi spustila cenu hraniva", kaže Vukadinović.
Istovremeno kažu da je stoke svake godine za dva do tri odsto manje.
"Naša proizvodnja mesa je na najnižim granama u poslednjih 20 godina i sigurno da je jedan od uzroka i skupa hrana", rekao je Nenad Budimović iz PKS.
Cena genetski modifikovane sojine sačme je od 30 do 40 odsto niža od nemodifikovane. Ipak, protivnici njenog uvoza smatraju da uvozno meso nije jeftinije zato što su životinje hranjene jeftinijom sojom već je nekvalitetno i sa isteklim rokom trajanja. U EU je šest meseci, u Srbiji godinu dana. Navode i druge razloge.
"Proizvodnja stočne hrane je jedna od retkih koja se oslanja na 95 odsto na domaće sirovine. Šta sad treba da napravimo uvozno zavisnu proizuvodnju, da zavisimo od žetve modifikovane soje u Brazilu ili Argentini", kaže Zoran Petković iz "Proteinke".
Kao članica STO, Srbija nije obavezna da dozvoli proizvodnju hrane s genetski modifikovanim organizmima, poput nekih evropskih zemalja, ali ne sme da zabrani promet. Sadašnja zakonska regulativa sprečava je da postana 160. članica STO.
Bojana Todorović iz Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine kaže da u bilo kom momentu kada Srbija ispuni sistemske uslove, odnoasno svoje zakone uskladi sa zakonima ove organizacije, taj proces će se okončati, što može biti za dva-tri meseca jer ne postoje nikakvi rokovi, ograničenja u pogledu vremena.
Hoće li Srbija u nastojanju da postane deo Svetske trgovinske organizacije dopustiti uvoz genetski modifikovanih organizama, u Ministarstvu poljoprivrede za sada nemaju jasan odgovor.
Uspostavljanje reda na tržištu hrane doprineće većoj bezbednosti potrošača, što je primarni cilj Ministarstva. Promet bilo koje robe ili namirnice koje utiču na zdravlje i život građana mora da se odvija u strogo kontrolisanim uslovima, a proizvodi moraju biti jasno deklarisani, navodi ministarstvo poljoprivrede.
Slučajno ili ne, ali svaka zemlja članica EU, prethodno je postala članica Svetske trgovinske organizacije.
