Izvor: Politika, 18.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hobi kao profesija
Najnoviji kompakt disk, u kojem je spojio ritmove Balkana i Brazila, Gojković i prijatelji predstavljaju večeras premijerno
Pre četiri dana naš poznati trubač, kompozitor, dirigent i pedagog Duško Gojković proslavio je u Beogradu rođendan. U Beogradu, tačnije u "Sava centru", večeras će 75. rođendan proslaviti još jednom – onako kako i priliči istinskom velikanu džez muzike sa naših prostora – koncertom. Uz Gojkovića beogradskoj publici će se predstaviti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i njegovi prijatelji – saksofonista Đani Baso, trubač Ladislav – Laci Fidri, beogradski džezeri, trubači Dragoslav – Fredi Stanisavljević, Marko Đorđević, Vladimir Krnetić, Goran Grbić i Novak Mijović, pijanista Dragan Ćalina, kontrabasista Predrag Ravišin i Petar Radmilović, bubnjar. A za kraj, u drugom delu koncerta, nastupa "Samba Tzigane Bend" koji sa Gojkovićem premijerno predstavljaju njegov najnoviji istoimeni CD, izdat prošle nedelje.
– Biće to veliki koncert sa brazilskim sastavom i tim novim kompakt diskom čiji naziv u prevodu znači "Ciganska samba". Ima tu malo Balkana, malo Brazila, klasičnih numera od Žobima i Vila Lobosa do nekim mojih, originalnih stvari – objašnjava Duško Gojković, kojem je ovaj drugi CD na neki način nastavak malog muzičkog putovanja kroz balkansko-brazilske ritmove. Putovanja koje je započeo pre tri godine kada je snimio izvanredni "Samba do mar" album.
Na pitanje odakle ta fascinacija Brazilom i njegovom muzikom, Gojković kaže:
– Uvek sam voleo brazilsku muziku. Godinama unazad ubacivao sam po jednu, dve stvari u latino ritmu. A onda sam samo povezao taj ritam sa muzikom Balkana i moj producent "Endža" prihvatio je da snimimo taj prvi album. I on je pukao kao bomba – od Japana do Amerike – priča džez trubač koji ove godine praktično obeležava i 60 godina umetničke karijere jer, kako kaže, iako zvanično proslavlja pola veka rada, sa svirkom je počeo u petnaestoj godini. U vreme kada je bio gimnazijalac.
– Išao sam u Drugu mušku gimnaziju koja se nalazila na mestu današnje zgrade "Politike". Bio je tada u gimnaziji jedan momak, Vojkan Jovanović, koji je sa nekoliko drugara svirao džez na igrankama. I ja sam tada sebi rekao: "O, ovo bih i ja da sviram!". Bilo je to vreme kada smo naprosto gutali američke filmove u kojima je bilo dosta džeza i meni se to jako svidelo.
Na pitanje da li je ikada pomislio da je možda pogrešio u izboru životne profesije, kratko i odsečno kaže:
– Nisam! Ispalo je da mi je hobi postao profesija. A to se, priznaćete, retko dešava.
I tako je sa trubom prošao ceo svet. Nedavno se baš vratio iz Seula u kojem su ga dočekali kao da je američka muzička ili filmska zvezda. Kaže da su ga primili kao nigde drugde. Da su na njegovu konstataciju da je on samo tamo neki trubač sa Balkana, a ne Majkl Džekson, odsečno odmahnuli rukom i rekli mu: "Ma, sve mi znamo!".
Utisci iz Seula gode, pa otuda i ne čudi Gojkovićev zaključak da su ga baš tamo primili kao nigde drugde, odnosno da postoji jedna zemlja u kojoj je on, smejući se kaže, Merilin Monro za trubu. To je Japan, zemlja u kojoj već godinama postoje njegovi fan klubovi. Zidovi tih klubova oblepljeni su omotima njegovih brojnih albuma, njegovim fotografijama iz raznih perioda života.
Po povratku u Minhen, gde veće decenijama živi, saradnik velikana poput Majlsa Dejvisa, Stena Geca, Dizija Gilespija..., još jednom će, koncertom, proslaviti svoj 75. rođendan. A potom ide u Istanbul.
– Zamislite, džez u Turskoj! Ko je za to još čuo. Ali, kažu mi da oni tamo imaju dobre muzičare i divne džez klubove. Pozvali su me da, kao gost, sviram sa jednim tamošnjim malim džez sastavom. U klubu, naravno, jer najbolji džez svira se u klubovima.
Iako živi u Minhenu, Beograd mu i nije mnogo daleko. Kaže, samo sat vremena avionom pa koristi svaki slobodan trenutak da skokne do grada u kojem je odrastao. I svaki put se začudi kako se se nešto dobro dešava na džez sceni.
– A najviše me iznenađuju džez trubači. Uvek su bili najbolji na prostoru bivše Jugoslavije i dobri su i dan-danas. Moj učenik je bio Stjepko Gut, njegov Marko Đorđević, tu su i sjajni Fredi Stanisavljević, Krnetić... Ti momci imaju neverovatnu energiju, kreativni su. Ali, treba ih podržati. Ne razumem zbog čega se ne otvara džez odsek na beogradskoj Muzičkoj akademiji. Naši talenti odlaze da se školuju u inostranstvo i, neretko, tamo i ostaju. A zbog čega? Zar ne možemo da se malo više borimo za njih – zaključuje na kraju razgovora džezer kome je, jednom davno, veliki Dizi Gilespi, onako, uzgred, rekao: "Dobro sviraš trubu", što je on doživeo kao najveću nagradu u profesionalnom radu.
Snežana Čikarić
[objavljeno: 18.10.2006.]
