Izvor: Nezavisne Novine, 05.Sep.2016, 20:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ho-ruk" projekti slika države
Na Tehnološkom fakultetu u Banjaluci više stotina hiljada maraka plaćeni instrument za mjerenje kvaliteta vazduha skuplja prašinu zato što nadležne institucije ne mogu da se dogovore o pribavljanju licenci i dozvola za njegovo stavljanje u komercijalnu upotrebu.
Ta priča sama po sebi možda i ne bi bila toliko zanimljiva da nije veoma ilustrativna kako inače stvari funkcionišu u ovoj zemlji - prvo iskeširaš ogroman novac da nabaviš nekakav uređaj, a onda ga zatrpaš u garažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << dok se nadležni ne dogovore kako će taj uređaj koristiti i da li im on uopšte kao takav treba. To je stari obrazac ponašanja po kojem niko ni za šta nije kriv, niti snosi ikakvu odgovornost, a istovremeno je zemlja na dnu svih mogućih lista. Slično je, inače, i u svemu drugom. Prvo napraviš autoput a nemaš most bez kojeg taj autoput nema smisla, ili napraviš zgradu pa onda tražiš građevinsku dozvolu...
To je tako u zemljama i društvima koji nemaju viziju. U takvim zemljama strategije i projekti se usvajaju "ho-ruk", a razvoj planira APP (ako prođe - prođe) metodom. Veliki programi dogovaraju se u kafanama, a ne u institucijama, a ekonomske politike baziraju se na "dođeš mi, dođem ti" kriterijumima.
BiH se već 25 godina kreće u začaranom krugu politika - "biznismeni" - projekti, pa onda opet politika. Iako i vrapci na grani znaju da je ovo najkorumpiranija zemlja u Evropi, još niko za visoku korupciju nije završio iza brave. A kako i bi kad se po tužilaštvima takmiče međusobno suprotstavljeni klanovi ko će više predmeta spakovati u ladice i nikad ih više ne otvoriti.
Za to isto vrijeme ono najvrednije u ovoj zemlji odlazi da se nikad više ne vrati. Vlada besperspektivnost, nezaposlenost mladih veća je od 60 odsto, a zapošljavanje putem partijske knjižice više i nije neka vijest. O tome kako se provode konkursi za prijem u javne institucije pisali smo nebrojeno puta, a priče o kandidatu s najlošijim ocjenama i referencama koji je dobio posao su toliko uobičajene da više ne privlače ni pažnju novinara koji ih pišu.
S obzirom na to kako nam društvo "fercera", možemo reći da je čudo da još postojimo.
Nastavak na Nezavisne Novine...
