Izvor: Glas javnosti, 22.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hleba, igara i mnogo zle krvi
Srpski narod je odvajkada bio strastven i srčan. Ali i državotvoran. Odatle valjda i potiče duga istorija uvođenja i praktikovanja parlamentarizma u Srba, kao i to što je na njene stranice - tu i tamo - dospeo neki neslavan politički obračun, koji se završio fizičkim razračunavanjem protivnika. Neki su imali duhovit, drugi tragičan epilog, ali ni iz jednog, izgleda, nismo izvukli pravu pouku. Ovo što sledi su samo neke od tih priča...
Kada je Nikola Pašić bio predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << vlade, Jaša Prodanović jedan od glavnih opozicionih poslanika, predsednik parlamenta bio je Andrea Nikolić koji je doživljavao nezgode zato što je bio Pašićev stranački drug, ali i kum Prodanovića. Kada je jednom prilikom, a sve se dakle dešava posle 1903, Prodanović po nekom pitanju užasno napao Pašića u Skupštini, Nikolić je kazao premijeru da odgovori. Pašić je, međutim, samo mahnuo olovkom u znak da neće ništa da kaže, što je Prodanovića izazvalo da još gore ponovi napad. Nikolić opet pozove premijera da odgovori, ali Pašić i taj put mahnu olovkom.
Kumovske veze
U ono vreme, poslanik je po istom pitanju mogao da dobije reč treći put samo ako mu to predsednik Skupštine specijalno odobri. I, kako je proradila kumovska veza, što je običaj koji Srbi praktikuju i do današnjih dana, Nikolić je po treći put dao Jaši da govori. Napad je kulminirao u najstrašnije uvrede, ali je olovka i tada rekla- ne. Tu je Prodanović potpuno izgubio nerve, skočio i opsovao majku Nikoli Pašiću!
Sednica je bila prekinuta, poslanici otišli, ko da predahne, ko da se ohladi, a premijer na izlazu iz sale sačekao da izađe opozicionar. Kad je naišao, Pašić ga potapša po ramenu i reče: „Jašo, ne znam šta ti bi. Od jutros te neko mnogo iznervirao. Mora da te studenti nisu dobro slušali, pa si toliko izgubio nerve da psuješ po Skupštini“.
NISMO NAJGORI
Ni drugi narodi ne mogu da odole upotrebi fizičke sile. Tako je, početkom ove godine u parlamentu Južne Koreje izbila tuča poslanika opozicije i više od 200 pripadnika obezbeđenja, posle čega je dobar broj učesnika završio u bolnici sa lakšim povredama. U skupštini Ukrajine, prošlog novembra, parlamentarci su se potukli neposredno pred glasanje o poverenju predsedniku skupštine Orseniju Jatsenjuku, koji je rešio da otcepi deo poslanika iz partije predsednika republike Viktora Juščenka, i da se okuša sa svojom strankom na predstojećim izborima.
U isto vreme, u parlamentu nemačke pokrajine Saksonije, posle žestoke diskusije oko taktike političkog delovanja, dva člana ekstremno desne neonacističke NPD su se razračunala pesnicama, o čemu su pisali samo mediji, dok je uprava parlamenta izjavila da o tome nije zvanično informisana.
Turski poslanici su se, maja 2007. odmerili u tuči koja je trajala nekoliko minuta, tokom debate u parlamentu o amandmanima na ustav koje je predložila islamistička vlada i kojima bi se novi šef države birao na neposrednim izborima, a ne u parlamentu, kako je to sada ustavom predviđeno.
Ni Crnogorci ne zaostaju: lider Liberalnog saveza CG Miodrag Živković, na kraju zasedanja parlamenta udario je pesnicom potpredsednika Skupštine Predraga Popovića, jer mu je ovaj, oduzeo reč zbog upotrebe reči „lopovi“, koja je zabranjena posebnim aneksom Poslovnika o radu Skupštine.
SRPSKA POSLA,
Zanimljivo je ali samo u Srbiji da redakcija Glasa ima sajt na koji svakodnevno izbacuje aktualne tekstove pa još dozvoli mogućnost da običan narod (čitaoci) ponešto od napisanoga ) prokomentarušu iz svog ugla iz svoje donje žablje perspektive. Neki to čine ostrašćeno, nevaspitano i nepismeno. Drugi pak, satičično, duhovito, ozboljno, zabrinuto. I kad se sve sabere i oduzme komentari čine mentalni slop nacije. Presek javnog mnjenja. Neko u tim komentarima vidi mogućnost za političku borbu ostrašćenih stranačkih pristalica, Neki pokušavaju da promovišu svoje ideje, ponekad pametne, konstruktivne i korisne za društvo i naciju.. Najviše je onih koji bi da kroz komentare odrade političku kampanju za sdvoju stranku. BILO KAKO BILO KOMENTARI SU BILI POTREBNI I JAVNOST JE BILA OBAVEŠTENA MAKAR I O TOME KAKO NE TREBA PISATI. VI STE KOMENTARE NAPRASNO UKINULI BEZ OBAVEŠTENJA ZAŠTO TO ČINITE?. Da li je usledila zabrana sa najvišeg mesta u državi? Ili je posle izjave Sonje Liht Kameron Manter jednostavno reako GLAS neće postojati ukoliko ne ukine komentare najpre zbog uvrede njegove ekselencije a radilo se o štamparskoj grešći Komentatori su slali Tomu Nikolića u Pičku Manterinu umesto u materinu. Erate su moguće i u engleskom jeziku. Vi gospodo iz GLASA ste dužni da objasnite zašto se komentare podvrgli cenzuri (zašto ste komentatore proskribovali) i konačno ukinuli. Pa šta ako su zbog komentara besni Tadić, Dinkić, Vučić Nikolić Čeda Jovanović i one aspide iz nevladinih organizacija? Zar vas je baš toliki strah uhvatio od Oli Rena i Havijara Solane? Mogli ste selektivno da određujete komentare. Pa objavljujte makar one hvalospevne...Ali molim vas oslušnite šta vaši čitaoci misle?
