Izvor: Blic, 29.Nov.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hleb za milion usta
Na trpezi svakog trećeg Beograđanina svakodnevno se nalazi hleb koji je proizvela Beogradska pekarska industrija „Klas". Oko 800 radnika ovog preduzeća, radeći u tri smene, svakodnevno proizvede za prodavnice širom grada, ali i zemlje, deset tona hleba i raznih peciva.
Najpopularniji i najzastupljeniji hlebovi koje „Klas" pravi su „avala" i „sava". Postupak pravljenja ove dve vrste hleba je manje-više sličan svim ostalim proizvodima. Ceo posao počinju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radnici na mešalicama koji ih pune brašnom sve dok ne naprave testo dovoljno za 160 hlebova. Nakon toga testo se šalje u delilicu koja određuje gramažu, a potom okruglica pravi vekne.
Međutim, ono što svakom posetiocu prvo pada u oči su „zvezde" ovog odeljenja – dve velike linijske peći. U njima se za 25 minuta ispeče čak 3.200 vekni hleba od po 500 grama, a čitav postupak na velikim komandnim tablama prate radnici, vodeći računa da temperatura, pritisak i vlaga u svakom trenutku budu odgovarajući. Upravo se u ovim pećima ispeče najviše hleba. Međutim, tu su i mašine zadužene za zamrznuta testa, kroasane, puževe, podloge za picu, lisnato testo...
Posebno je zanimljiva proizvodnja peciva od zamrznutog testa koja je skoro u potpunosti automatska. Nakon što se testo izvadi iz mešalica, razvlači se na laminatorima do određene debljine, a zatim ide na kompakt-lajn gde se formiraju oblici. Kada se sve iseče, testo se, umesto u peć, šalje u „šok-sobu". U velikoj prostoriji čiji su rafovi redom ispunjeni proizvodima koji „čekaju" da budu razvezeni, temperatura iznosi minus 35 stepeni Celzijusa. Kažu da u nju niko i ne ulazi jer bi verovatno bilo pogubno, posebno leti.
Specijalna peciva
„Klas" pravi i specijalne vrste hleba i peciva. Tako se u asortimanu mogu pronaći i bakin, beogradski, panonski, šumadijski, zlatiborski, kukuruzni, ražani, ruski, alpski hleb, ali i pogače, slavski kolači i tost hleb.
Za razliku od klasičnih proizvoda, iako su mešalica i delilica uključene u proces proizvodnje, ova peciva se nakon toga mahom mese ručno, a kako se neki od radnika time bave skoro čitavog radnog veka, kažu da im mašine i ne trebaju.
Međutim, peći su neophodne, ali razlikuju se od velikih linijskih. Pored toga što se na ovom odeljenju može naći nekoliko manjih, postoje i dve velike etažne. U slučaju hleba, u jednoj turi ispeku 300 komada na temperaturi od 240 stepeni Celzijusa, dok kifle peku na 270. Kažu da tako duže ostaju sveže.
Međutim, ni ovde dobar deo peciva ne biva ispečen, već se čuva u komori na minus 16 stepeni Celzijusa, a kasnije se u vozilima specijalno adaptiranim za njihov prevoz razvoze uglavnom velikim supermarketima koji poseduju sopstvene peći.
Laboratorija
Pre nego što smo ušli u pogon, ne bismo li videli kako se danas pravi hleb, dobili smo maske, kape, rukavice i skafandere. Objasnili su nam da je to standardna procedura za sve posetioce jer se higijeni i kvalitetu proizvoda poklanja mnogo pažnje, a da je zaista tako, mogli smo da se uverimo u laboratoriji u kojoj se svakodnevno ispituje kvalitet peciva koje će završiti u pekarama i prodavnicama širom grada.
U laboratoriji nam garantuju da su im proizvodi najbolji u gradu, kažu i da imaju akreditaciju, pa sem svojih ispituju i proizvode drugih proizvođača.
Laboranti nam objašnjavaju da se peciva prvo ocenjuju vizuelno – odredi se da li je volumen zadovoljavajući, pa se mere obimi i prave proračuni. Nakon toga se procenjuju boja, pa mekanost sredine hleba, ali i prisustvo stranih primesa.
Pored toga, postoje i hemijska i biološka ispitivanja, pa tako postoji i žarilica u kojoj hleb stoji dok od njega ne ostane samo pepeo, odnosno sve neorganske materije koje se u njemu nalaze. Za svako pojedinačno ispitivanje hleb može dobiti maksimalnu ocenu pet, odnosno 100 kada se sva saberu. Laboranti tvrde da se hleb ne pušta na tržište ukoliko padne na bilo kom pojedinačnom testu, ili na kraju dobije ocenu manju od 40. Retko, ali se i to događa.
Pakovanje i distribucija
„Klas" raspolaže sa 130 kamiona specijalno pravljenih za razvoz hleba i peciva. Pakovanje se obavlja na posebnom odeljenju, odakle se proizvodi, uglavnom u posudama i gajbama, direktno tovare na kamione. Za peciva koja to zahtevaju u kamionima je podešena odgovarajuća temperatura, pa nema straha da će pekare dobiti loše pecivo. Na kraju, pokazuju nam i veliku automatsku mašinu zaduženu za natapanje, pranje, dezinfekciju i sušenje ambalaže. Međutim, gajbice, plehovi i korpice će ostati čiste i suve samo nekoliko sati – do nove smene.
Verni avali
Iako je preduzeće od osnivanja 1946. godine do danas prošlo kroz mnoge promene, ni u jednom trenutku nije prestalo da proizvodi „avalu". Ističu da je i dalje to najpopularniji hleb, koji kao i nekada prave po sopstvenoj recepturi, ali koju, nažalost, nisu zaštitili, pa se danas može pronaći i „avala" drugih pekara.
