Izvor: Politika, 05.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hleb najskuplji duž „južne pruge”
Dok Beograđani i Novosađani beli hleb kupuju po ceni od 28 do 35 dinara, u Vranju i Nišu vekna dostiže i 40 dinara
Cene osnovnih životnih namirnica se, kako javljaju naši dopisnici, razlikuju u zavisnosti od proizvođača, ali i formata trgovine u kojoj se nude. Međutim, u poređenju sa prosečnim zaradama, one sve više postaju nedostupne, jer je reč o artiklima koji se kupuju svakodnevno.
Koliko koštaju beli hleb (u privatnim pekarama i trgovinama) i mleko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (dnevno i dugotrajno), ulje, brašno (tip 500), svinjsko, juneće i pileće meso u Beogradu, Novom Sadu, Užicu, Nišu, Kragujevcu i Vranju, kao i u najbližem okruženju – Podgorici i Zagrebu, bila je tema „Politikinog” istraživanja. Naši dopisnici su „snimali” cene u različitim trgovinama, tražeći najniže i najviše. To znači da su cene uzete i iz malih prodavnica sa ćoška, kao i većih trgovina i hipermarketa.
Kako preživeti poskupljenja, pitanje je koji ovih dana mori veći deo građana Srbije. Korigovani cenovnici energenata preselili su se i u potrošačke korpe i opteretili ionako istanjen kućni budžet.
Da li je reč o trenutno nestabilnom tržištu, ili se prilike menjaju, tek, na iznenađenje stručnjaka, ali i nas koji smo pripremali ovu temu, zabeležili smo da su neke osnovne namirnice jeftinije u Beogradu – koji poslovično važi za najskuplji grad – nego u unutrašnjosti.
U glavnom gradu može da se kupi najjeftiniji hleb, mleko, ulje i pileće meso. Ali, zato je beogradska pijaca paprena u odnosu na Leskovac ili Vranje, na primer. U Beogradu bi se većina stanovnika iz unutrašnjosti obukla za manje para (tamo je roba znatno skuplja u odnosu na kinesku i tursku robu u prestonici), ali bi zato ceh platili u restoranima i kafićima, gde su cene neuporedivo više u odnosu na konkurenciju u manjim gradovima.
Međutim, Beograđani bi se sasvim sigurno ozarili kada bi dobili račun za piće u kafiću u Aleksincu, na primer, gde bi račun za sok i espreso kafu iznosio stotinak dinara.
Iznenađen podatkom da u Beogradu ima jeftinijih namirnica nego u unutrašnjosti, ekonomista Danilo Šuković je ovakvu sliku prokomentarisao činjenicom da je u velikom gradu bolja ponuda i veća konkurencija, pa zato i cene mogu biti niže.
– Trgovci se ponašaju onako kako tržište dozvoljava. U nestabilnoj atmosferi svi gledaju da zauzmu što bolje pozicije, pa otuda i tako neujednačene cene. Tržište je nestabilno i to je loš znak i za inflaciju u ovoj godini koja je inače loše krenula – zaključuje Šuković.
Iako je beogradsko tržište monopolizovano, njegovi kupci ipak imaju veći izbor, pa i tako slaba konkurencija kakvu imamo, ipak donosi više dobiti za potrošače – bolji asortiman, sniženja, niže cene kojima se trgovci bore za kupce. U unutrašnjosti su potrošači usmereni uglavnom na male prodavnice na ćošku ili lokalna trgovačka preduzeća. Otud i više cene, pošto se marže u ovakvim trgovinama (radnje na ćošku koje su obično porodičan biznis) kreću i do 40 odsto. U Beogradu i Novom Sadu se tako ulje može pazariti po najnižoj ceni od 109 dinara i to u hipermarketima, dok ovu namirnicu u našoj zemlji najskuplje plaćaju Nišlije, čija je prosečna zarada u januaru iznosila oko 24 hiljade dinara. Vranjanci koji imaju najnižu prosečnu zaradu među pomenutim gradovima (23.500 dinara), plaćaju skuplje meso, brašno i hleb nego ostali, a potrošači u Kragujevcu mleko, brašno i pileće meso koje dostiže neverovatnih 280 dinara po kilogramu.
Tako je pileće meso najjeftinije u Beogradu, gde staje najmanje 165 dinara, a najskuplje u Podgorici, gde košta 285 dinara za kilogram. Cene mesa su u ovim gradovima vrlo neujednačene. Tako u Vranju, kako javlja naš dopisnik A. Davinić, svinjski but košta od 336 do 360 dinara za kilogram. Juneći but ide od 375 do 389 dinara, pileći bataci 229 do 245, a piletina od 185 do 192 dinara po kilogramu. Potrošače su u niškim trgovinama prošle sedmice zatekli novi cenovnici svinjskog i junećeg mesa. Kilogram svinjskog buta bez kostiju sada se prodaje po 329, a pre poskupljenja koštao je 293 dinara. Juneći but bez kostiju je poskupeo za oko četrdeset dinara i sada košta 429 po kilogramu.
Ekonomisti upozoravaju da u odnosu na kupovnu moć, Beograd uvek ima više cene u odnosu na unutrašnjost. Jer, kada ozbiljni trgovci dolaze na manja tržišta uvažavaju lokalne specifičnosti, pa po tome formiraju cenovnike.
Kada je reč o ceni hleba u unutrašnjosti zemlje, jeftiniji može da se pazari i u Novom Sadu i Kragujevcu, gde vekna košta od 28 do 35 dinara, dok je najskuplji tamo gde bi se najmanje očekivalo – duž „južne pruge” – u Nišu i Vranju, 40 dinara po vekni.
U najbližem okruženju se ipak jede skuplji hleb: Crnogorci veknu plaćaju najviše 50, a Zagrepčani čak 80 dinara.
Da li se uopšte može preživeti u Srbiji sa prosečnom platom koja je u januaru u Srbiji iznosila 28.230 dinara? Prosečan Crnogorac zarađuje gotovo isto – 28.458, dok Hrvat mesečno inkasira čak 54.405 dinara.
Razlike u cenama osnovnih životnih namirnica po gradovima, javljaju dopisnici, poslednjih nedelja su vrlo izražene. Privatni pekari su cenovnike korigovali već prvog dana poskupljenja goriva i struje, dok veliki proizvođači još čekaju. Izvesno je da će poskupljenja biti jer kako rastu troškovi inputa tako se, kažu, cene moraju menjati i u maloprodaji. Proizvođači kažu da su svesni da najveći teret ide na leđa kupaca, međutim da bi proizvodnja opstala, dodaju, korekcije cena su neizbežne.
Sudeći po ovom istraživanju, slika Srbije se, makar na trenutak, promenila. Dok je ranijih godina hrana bila jeftinija u manjim gradovima, danas se mnogo namirnica može kupiti po nižim cenama uglavnom u velikim centrima poput Beograda i Novog Sada. I prisustvo stranih trgovinskih lanaca je očigledno ostavilo traga i na cene. U manjim sredinama to nije slučaj, zbog čega i potrošači plaćaju ceh ovakve trgovačke slike. Tako naš dopisnik iz Kragujevca Brane Kartalović kaže da mu se više isplati da doputuje u Beograd i obnovi garderobu za sebe i svoju porodicu.
J. Antelj i dopisnici
---------------------------------------------------------------
Na pijacama skuplje
Poskupljenje energenata se u vrlo kratkom periodu osetilo i na zelenim pijacama širom Srbije. Poskupeo je krompir, šargarepa, luk, kao i uvozno voće. Cene u gradovima poprilično su se ujednačile, ali Beograd, trenutno, ima najjače cene u proseku. Mlado povrće je najskuplje u Novom Sadu, kao i limun i kivi. Prethodnih dana su poskupele i banane na zelenoj pijaci, baš kao i u trgovinama gde kilogram ovog voća u nekim radnjama staje i 105 dinara. Najjeftinije povrće kupuju Vranjanci, kod njih su najpovoljnije i sve vrste jabuka, dok Nišlije banane na pijacama plaćaju 75 dinara po kilogramu.
Limun u Beogradu košta 150, u Novom Sadu 200, u Kragujevcu 140, a u Vranju čak 170 dinara. Najpovoljniji je u Nišu i to 110 dinara za kilogram.
----------------------------------------------------------
Vekna „Napretka” najjeftinija u Srbiji
Vekna hleba Mlinsko-pekarskog preduzeća „Napredak” iz Velike Plane košta 28 dinara i trenutno je to najjeftiniji hleb u Srbiji, izjavio je juče Dragan Filipović, direktor tog preduzeća. Ovo preduzeće, čija pekara dnevno proizvodi dvadeset hiljada vekni hleba i više vrsta specijalnih hlebova i peciva, u protekle tri godine je samo jednom povećalo cenu hleba. Filipović je to objasnio činjenicom da je „Napredak” najveći skladištar i otkupljivač pšenice u podunavskom okrugu i šire, te da koristi unutrašnje rezerve.
-----------------------------------------------------------------
Espreso u Majdanpeku, pljeskavica u Leskovcu
Najjeftiniji roštilj, onaj s nogu, može da se pojede u Leskovcu. Pljeskavica košta 80 dinara, ona srednje veličine je 120, a gurmanska (sa svim prilozima) 140 dinara. U Beogradu obična pljeskavica košta od 150 do 160 dinara.
Za one koji više vole da uživaju u kafi, najpovoljniji espreso mogu da dobiju u Majdanpeku i to za 50 dinara. To je nova cena, jer je ova vrsta kafe donedavno koštala 25 dinara.
[objavljeno: 06/03/2008.]
