Izvor: Blic, 13.Jul.2012, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladna voda sa vrelog asfalta
U doba bana Milosavljevića, pre 80 godina, Banjaluka je dobila prvu fontanu. Vodoskok u gradskom parku, visok tri metra, koji je 1932. bio prava atrakcija, odavno ne postoji. Danas grad ima 12 novih fontana i žubor njihove vode pravo je osveženje na vrelom asfaltu.
U antičko doba vodoskoci na gradskim trgovima bili su jedini izvori pitke vode, a žedni građani su se, pogotovo leti, rado okupljali oko njih. Tek kasnije, neimari su se dosetili da ih ukrase statuama i reljefima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pa su fontane i kasnije, kada su izgrađeni vodovodi, ostale ponos bogatih i uređenih evropskih gradova.
Banjaluka je 20. vek dočekala kao zapuštena kasaba, pa je i prvu fontanu dobila prilično kasno. Vodoskok u gradskom parku, izgrađen za vladavine bana Svetislava Milosavljevića, uništen je u Drugom svetskom ratu i danas postoji samo na retkim crno-belim fotografijama.
Stariji Banjalučani sa nostalgijom pamte fontanu, koja je u parku Petra Kočića podignuta pedesetih godina i istrajavala je sve do 2006, kada je park rekonstruisan.
Hlorisana i pitka
Interesantno je da je voda u svim banjalučkim fontanama hlorisana i pitka, osim, kada nestašna omladina, valjda šale radi, u vodoskok ubaci deterdžent.
- Sačekivali smo se kod te fontane, tu smo se zaljubljivali, a kasnije su se klinci oko fontane vozili autićima na akumulatore, dok su stariji uživali u hladu, odmarajući na zelenim drvenim klupama i posmatrajući vodu. Za nas je to bio i ostao pravi park - priča Banjalučanka Lana Jajčević.
Tek posle zemljotresa 1969. sagrađena je druga banjalučka fontana, kod bivše Robne kuće Centar, ali je ona najčešće bila - bez vode, pa je Banjalučani nisu ni doživljavali kao vodoskok, niti su previše žalili kada je nestao zajedno sa starom robnom kućom.
Fontane koje danas krase Banjaluku izgrađene su, uglavnom, u poslednjih desetak godina. Četiri su podignute u sklopu Administrativnog centra Vlade RS, dok o ostalih osam vodoskoka brine gradska uprava.
Ove gradske fontane potroše skoro 60.000 KM vode za sezonu, a njihovo godišnje održavanje Banjalučane košta dodatnih 100.000 KM.
Danas je najpopularnija fontana kod robne kuće “Boska“, a voda koja naizmenično “izbija” iz asfalta naročito je interesantna deci.
Arhitektonski je najzanimljivija fontana u parkiću na Bulevaru cara Dušana, a naimpresivnije deluje najnovija banjalučka fontana, izgrađena u unutrašnjosti kružne raskrsnice na Petrićevcu.
Ovaj vodoskok, koji noću menja boje, izazvao je i najviše kontroverzi, što zbog cene gradnje, što zbog tvrdnje pojedinih stručnjaka da dekoncentriše vozače, pa može ugroziti saobraćaj.
Povezane vesti: Slavlja u svadbenim salonima koštaju i do 20.000 maraka Cvetković: U februaru sednica Saveta za saradnju Srbije i RS Sutra izbor nove Vlade RS Josipović: Zagreb želi saradnju i sa Sarajevom i sa Banjalukom
