Izvor: Blic, 09.Feb.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitno potreban program izvoza
Manje razvijena područja u Srbiji za podsticanje razvoja u ovoj godini dobiće 100 miliona evra. Do kraja ovog meseca trebalo bi da bude završena priprema tog programa na kojem radi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i da predlog bude dostavljen Vladi na usvajanje.
Mlađan Dinkić sa vodećim privrednicima i bankarima
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, juče je u Palati „Srbija" imao sastanak sa vodećim privrednicima i bankarima. I u ovoj godini, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako je rekao ministar, Vlada će nastaviti sa programima za stimulisanje domaće tražnje subvencionisanjem kupovine automobila, traktora, građevinskih mašina, kamiona, pa i autobusa proizvedenih u Srbiji. Takođe, država će nastaviti sa subvencionisanjem i podsticanjem proizvodnje i remonta šinskih vozila za potrebe JP „Železnice Srbije", ali i stambenih kredita za novogradnju. Dinkić je najavio i da će posle planiranog odobravanja kredita za oko 3.000 stanova, program subvencionisanja po ovako povoljnim uslovima verovatno prestati.
Izlazak iz recesije
Zvaničan izlazak Srbije iz recesije očekuje se u prvom tromesečju ove godine. Statistički podaci, kako kaže ministar, potvrdiće izlazak iz recesije, a nivo privrednih aktivnosti u prvom kvartalu biće viši nego u istom periodu 2009. godine.
Poseban akcenat u narednom periodu biće stavljen na razvoj nerazvijenih opština. Iz Fonda za razvoj Srbije biće odobravani krediti za pokretanje proizvodnje i zapošljavanje radnika u nerazvijenim opštinama, a za šta će biti izdvojeno 100 miliona evra. Deo tog novca, kako je objasnio Dinkić, biće namenjen za ulaganje u „radno-intenzivne" grane u manje razvijenim opštinama u Srbiji po povoljnim uslovima, pošto će hipoteka za kredit biti 50 odsto vrednosti investicije.
Planirano je da drugi deo novca bude podeljen na potpuno ugrožene opštine, kao što su Kuršumlija i Merošina, gde se neće tražiti hipoteka na krediti, već će se stavljati ručna zaloga na opremu koja se kupuje na zajam.
Kupovina autobusa
Ove nedelje trebalo bi da bude pokrenut i program za kupovinu domaćih autobusa uz subvenciju države, koja će biti u vidu popusta, u zavisnosti od vrste motora. Za kupovinu autobusa „Ikarbusa" i „Neobusa" predviđeno je oko milijardu dinara iz budžeta države, za potrebe javnog prevoza u gradovima Srbije i privatnog sektora.
Kupcima koja mogu biti pravna i fizička lica biće odobreno 20 odsto popusta za kupovinu autobusa, sa evro 4 dizel motorom i 30 odsto za kupovinu autobusa sa motorom na gas, naveo je ministar Dinkić.
Stav privrede
Privrednici su, kako „Blic" saznaje, ukazali na četiri goruća problema - izvoz, nelikvidnost, porast broja nezaposlenih i neravnomeran razvoj. Kurs je takođe bio predmet razgovora, a rečeno je da bez predvidivog i stabilnog kursa ne mogu da se ostvare biznis-planovi i dugoročne strategije. Poseban osvrt bio je na rad administracije, a zahtev je da ona bude servis, a ne teret. U praksi su administrativne barijere česte, a zajednička ocena je da se neke mogu otkloniti bez dodatnog izdvajanja novca iz budžeta.
Privrednici su uputili zahtev da se u korišćenju podsticajnih kredita obezbedi bolja koordinacija između ministarstava. Jedan od zahteva je i pružanje detaljnih uputstava za korišćenje kredita uz subvenciju.
Dosta vremena posvećeno je temi većeg izvoza, a mogao se čuti i predlog da država pruži podršku objedinjenom nastupu preduzeća na nova tržišta poput Bliskog istoka, Rusije, Kine, Indije.
- Čuo sam dosta korisnih primedaba privrede, koje ću preneti premijeru. Od Vlade se očekuje da radi timski i sprovodi ono o čemu se dogovori sa privredom. Prvi primer je giljotina propisa, koja je zastala. Takođe, za neke proizvođače je jako važno da organizovano nastupaju u izvozu, jer imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koji se malo koristi - rekao je Dinkić.
Puno primedaba bilo je i na zastoj sa izdavanjem građevinskih dozvola.
- Ne znam da li je problem Ministarstvo prostornog planiranja ili nesprovođenje uredbi Ministarstva lokalnih samouprava. To moramo da rešimo, privreda više ne može da čeka - naglasio je Mlađan Dinkić za „Blic".
Miroslav Miletić „Bambi Banat"
- Država bi trebalo zajedno sa privrednicima da napravi zajedničku strategiju šta kada kriza prođe. U proteklom periodu imali smo rast proizvodnje u nekim oblastima, a kod drugih pad, što je dovelo do disbalansa razvoja, pa kad kriza mine, neko će izaći još jači, a neko još slabiji. U Srbiji je situacija još specifičnija, jer osim globalne krize, imamo i nisku tražnju i potrošnju, što dodatno otežava.
Vladimir Čupić „Hipo Alpe-Adria"
Ključna podrška mora da bude izvoznim granama, što jeste delimično kroz program subvencionisanih kredita, ali su potrebni i novi mehanizmi. Ukazali smo na problem sa kojim se susrećemo u izvršnim postupcima, odnosno na teškoće kada banka mora da aktivira hipoteku i naplati kredit. Mora se biti efikasniji.
Nikola Pavičić „Sintelon"
- Utisak je da postoji mnogo više razumevanja nadležnih za problem izvoza, jer su svesni da Srbija nema mogućnosti ako se ne poveća. Imamo nizak izvoz i na tržišta gde imamo beneficije. Potrebne su brze promene. Moj predlog je da se napravi poseban program za podsticaj izvoza, da se pozovu strani investitori da donesu ono što nam nedostaje: proizvod, tehnologiju, savremeno upravljanje troškovima i marketing.
