Izvor: Blic, 02.Dec.2009, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitno krivične prijave protiv ministarstava
Uprava za javne nabavke samo u 2009. godini uočila je potencijalne neregularnosti u postupcima javnih nabavki vrednim preko 100 miliona evra, a informacije iz prethodnih godina ukazuju na to da se oko četvrtina javnih nabavki u Srbiji obavlja bez tendera, kaže za „Blic” Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke.
Svoje izveštaje Uprava sukcesivno prosleđuje Državnoj revizorskoj instituciji (DRI), koja će sve proveravati tokom naredne godine, kaže Jovanović.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Jovanović kaže da ne može da navede konkretne primere ko je i kako mogao da zloupotrebi sistem javnih nabavki jer, prema njegovim rečima, samo DRI ima mogućnost provere na terenu i uvid u sva dokumenta u vezi s javnim nabavkama, uključujući i one koje su poverljive prirode.
- Državna revizorska institucija, nakon što proveri naše izveštaje, izaći će s konačnim zaključkom - kaže direktor Uprave za javne nabavke.
Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije, juče nije mogao da navede ko je najviše kršio zakon kada je reč o javnim nabavkama, rekavši da DRI o tome nije vodila statistiku. Sretenović je juče naveo da DRI neće pokretati postupke protiv budžetskih korisnika koji su kršili propise ili nenamenski trošili novac dok se o njenom izveštaju ne izjasni nadležni odbor Skupštine Srbije za finansije.
Kada odbor razmotri izveštaj DRI, očekuje se da se pokrenu postupci protiv odgovornih u institucijama koje ne mogu da dokažu namensko trošenje novca.
- Po Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji, u slučajevima težeg kršenja obaveze dobrog poslovanja predviđena je mera razrešenja odgovornog lica, a kod svakog budžetskog korisnika tačno se zna ko je odgovorno lice - kaže Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke.
Tokom 2009, nastavlja naš sagovornik, uočene su brojne neregularnosti u sprovođenju javnih nabavki, počev od aneksiranja ugovora do stavljanja diskriminatorskih kriterijuma, neadekvatnog planiranja javnih nabavki, narušavanja principa svrsishodnosti nabavke jer se zanemaruje funkcionalnost proizvoda.
- Nepotreban izdatak u javnoj nabavci može da se izjednači sa vrednošću ukupne nabavke kada se, na primer, nabavi softver koji ne može da se koristi. Tu je gubitak sto odsto. Zato je načelo svrsishodnosti, a ne samo ispravnosti, korišćenja novca poreskih obveznika od posebnog značaja - navodi Jovanović.
Jovanović podseća da su i pre izveštaja državnog revizora da je u javnim nabavkama tokom 2008. godine oko dve milijarde dinara završilo u sivoj zoni, i prethodnih godina upozoravali da budžetski korisnici suviše često izbegavaju raspisivanje tendera pravdajući se hitnošću nabavke.
- Najdrastičniji primeri zloupotrebe kod trošenja budžetskog novca jeste kada se izvrši nabavka bez sprovođenja ikakvog postupka javne nabavke, već se jednostavno zaključi ugovor sa subjektivno izabranim ponuđačem. A kada nema postupka, onda nema ni mogućnosti da ponuđači ulože zahtev za zaštitu prava, niti da reaguju Komisija za zaštitu prava ili Uprava - upozorava Jovanović.
Podsetimo, izveštaj o završnom računu budžeta za 2008, koji je sastavila Državna revizorska institucija, otkrio je brojne neregularnosti u trošenju budžetskih sredstava ne samo u sistemu javnih nabavki već kod svih kontrolisanih institucija - 14 ministarstva, tri uprave i Direkcije za imovinu Srbije.
U izveštaju, između ostalog, stoji da prilikom isplate rashoda za plate, dodatke i naknade za prekovremeni rad kontrolisane institucije nisu obezbedile evidenciju iz koje se može utvrditi na šta se prekovremeni rad odnosi. Nije se mogao utvrditi ni broj prekovremenih sati i dana. Nadalje, ministarstva su angažovala spoljne saradnike za poslove za koje već postoje radnici u ministarstvu. Državni revizori su takođe konstatovali i da nema kompletne i ažurirane evidencije državne imovine, kao i da budžetski korisnici, u prvom redu javna preduzeća, nisu vratili pozajmice iz budžeta, iako je o tome postojala odluka Vlade.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, napominje da, budući da je DRI najviši organ vlasti u oblasti revizije i javnih rashoda, njeni akti ne mogu se pobijati čak ni pred sudom. Prema njegovim rečima, zbog toga komentari budžetskih korisnika o nalazima DRI u medijima deluju „krajnje neumesno”.
Predsednik DRI rekao je juče da je DRI, pre nego što je objavila konačni izveštaj o trošenju novca iz državne kase, dva puta dostavljala svoje nalaze ministarstvima, koja sada osporavaju nalaze državnih revizora.
Loš potez Vlade
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, ocenio je juče da nije dobar potez to što je Vlada iz skupštinske procedure povukla završni račun republičkog budžeta za 2008. Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da je Vlada povukla završni račun zbog razlika u knjiženju kursnih razlika.
Ne trpimo pritiske
Radoslav Sretenović, predsednik Saveta Državne revizorske institucije, nije želeo da imenuje državni organ koji je imao najviše sumnjivih javnih nabavki, objašnjavajući da je DRI sve napisala u izveštaju i da se „nije bavila statistikom”.
On dodaje da će uskoro biti pokrenut postupak za izmenu Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, i to u delu koji se tiče plata revizora, kao i potrebnog broja poslanika da bi se pokrenuo postupak razrešenja članova Saveta DRI. Danas bi, prema njegovim rečima, u Vladi trebalo da se sastane radna grupa koja će pokrenuti inicijativu za izmenu zakona.
Šta je sporno u zakonu?
- U ovom trenutku 20 poslanika može da pokrene postupak razrešenja članova Saveta DRI. Ovaj broj je potrebno povećati kako ne bi moglo da se utiče na odluke koje donose članovi Saveta. Takođe, potrebno je pokrenuti postupak za izmenu zakona koji se odnosi na plate revizorskog kadra jer smo svedoci da s postojećim platama već dve godine ne možemo da zaposlimo revizore. Konačno, zakon je potrebno uskladiti sa međunarodnim i evropskim standardima.
Da li ćete podneti krivične prijave protiv ministara ili nadležnih koji su kršili zakone?
- Preduzimanje mera je svakako u nadležnosti DRI, a tek nakon razmatranja našeg izveštaja od Odbora za finansije Narodne Skupštine Srbije. Sada ne mogu da se izjasnim o kojim se merama radi.
Zašto, vi već sada znate kakva je situacija? Kod kog ministarstva ima elemenata za to?
- Već sam dao odgovor kroz prethodno pitanje.
Koje ministarstvo je imalo najviše sumnjivih javnih nabavki?
- Mi smo objavili u izveštaju ko je sve kršio zakon i ja ne mogu da sada prozivam nijedno ministarstvo pojedinačno. Nismo izvodili analizu i statistiku o nepravilnostima.
Mora da znate u čijem je ministarstvu ponajviše nabavljano mimo procedure?
- Sve piše u izveštaju.
Možete li reći u kom je ministarstvu najveći stepen kršenja zakona?
- Već sam rekao da smo objavili izveštaj i ništa više od toga ne mogu da kažem. Sve piše u izveštaju, ne bih da se izjašnjavam pojedinačno jer, ponavljam, nismo radili analize i statistike.
Da li u ovom trenutku trpite neki pritisak pošto nećete o tome da govorite?
- Ne, nema nikakvog pritiska. Sve što smo uradili dato je u našem izveštaju, i to veoma transparentno.
J. Aleksić
.jpg)
