Izvor: Blic, 10.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitna terapija za klinike
Hitna terapija za klinike
Problemi s kojima se suočava zdravstvo u Srbiji, posebno kad je reč o karici u lancu zdravstvene zaštite koja se odnosi na lečenje građana, najdirektnije se mogu sagledati kroz rad kliničkih centara u većim gradovima. Na primeru kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, 'Blic' je pokušao da 'skenira' osnovne probleme, koji su karakteristični i za ostale centre.
Šta je zajedničko u ovoj mini novinarskoj 'šetnji' kroz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kliničke centre? Problem nedostatka savremene opreme je na prvom mestu, a to se ne može nadoknaditi ni nespornom stručnošću lekara u Srbiji. Potrebna su ogromna ulaganja da bi se uhvatio korak sa savremenom medicinom. To jeste dugotrajan proces, ali on ne može da se odlaže s obzirom da prevencija, dijagnostika i uspešno lečenje utiču na smanjenje troškova u zdravstvenom fondu. Pet najvećih problema u kliničkim centrima Beograd
1. Nagomilani dugovi
2. Zastarela oprema i veoma stari objekti
3. Veliki priliv pacijenata iz Srbije, Crne Gore i RS
4. Svakodnevni rad
5. 50 dotrajalih kotlarnica
6. Po platama na 137. mestu
Novi Sad
Nedovršene investicije
Dotrajala infrastruktura, na prvom mestu grejanje
Oprema pratećih službi, kuhinja, vešeraj, vozila
Potrebna nova oprema vredna pet miliona evra
Nagomilani dugovi Kragujevac Aparat za zračnu terapiju
Oprema za lečenje oboljenja krvnih sudova
Oprema za invazivnu kardiološku dijagnostiku
Radovi na novom objektu u zastoju od 1997. godine
Novac za nabavku lekova Godišnje milion pacijenata u KC Srbije
Novo rukovodstvo Kliničkog centra Srbije, kroz koji godišnje prođe više od milion pacijenata, nasledilo je brojne probleme, pri čamu je najveći - dug od oko milijardu dinara, kaže za 'Blic' prof. dr Vojko Đukić, generalni direktor najveće zdravstvene ustanove u zemlji.
- Pokušavali smo da sistem održimo, reorganizujemo i unapredimo, ali bili smo prinuđeni i da deo dugova vraćamo, jer su stalno stizala izvršna sudska rešenja, jednostavno su nam skidali pare sa računa, poslednji je stigao od 'Telekoma', za dugove iz 1996. i 1997, a dugova za struju, vodu i druge komunalne usluge ima još mnogo.
Na drugoj strani, dodaje naš sagovornik, nasledili smo zastarelu i raubovanu opremu, koja najvećim delom više i nije bila za upotrebu, uz sve to, veoma stare objekte koji su u takvom stanju da su odavno bili za temljenu građevinsku rekonstrukciju, pa smo kuburili sa krovovima koji prokišnjavaju, liftovima koji ne rade, elektro, kanalizacionom i vodovodnom mrežom, grejanjem….
- Grejanje obezbeđuje 50 kotlarnica i to svakodnevno, puna 24.časa, neke su na gas, neke na naftu, neke na mazut, ali smo uprkos svemu uspeli da grejanje dovedemo na zadovoljavajući nivo i ono je protekle zime bilo odlično, ukazuje dr Đukić, uz napomenu da deo tih postrojenja radi cele godine, jer KCS ima i kuhinje i vešernice, imamo potrebu za tehnoškom parom, za naše specifične potrebe. Neke građevinske popravke smo morali da uradimo, jer su, podsetio je on - 'u nekim zgradama i plafoni padali'.
- Predlagali smo da se dugovi reprogramiraju, da se osmisli nekakvo 'prebijanje' i radi se i dalje na tome, jer to stalno opterećuje svakodnevni rad, onda nam nedostaju pare za potrošni materijal, plate, navodi dr Đukić.
Opremu smo uspeli u dobroj meri da obnovimo, nešto smo, kaže prvi čovek KCS, dobili iz donacija, nešto na kredit, nešto od raznih humanitarnih organizacija, zatim od Evrospke agencije za rekostrukciju i razvoj, ali kako je najnovija medicinska tehnologija, skupa, naravno da ni to ne ide tako brzo i tako glatko.
- U sistemu zdravstvene zaštite KCS je ustanova na tercijarnom nivou, što znači da bi ovde trebalo da dolaze samo najsloženiji i najteži slučajevi koji ne mogu da leče u ustanovama nižeg nivoa zdravstvene zaštite. Međutim, mi ne smemo da vratimo niti da odbijemo pregled bolesnika koji je došao sa uputom, iako je njegova bolest mogla da se leči i u mestu odakle je došao, objašnjava dr Đukć, uz opasku da KCS radi i sve ono što je, prema nekakvoj regulativi, posao primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, pa je istovremeno i KC i bolnica opšteg tipa.
- Nažalost, iako leče armiju bolesnika, iz Beograda i cele Srbije, pa i iz Crne Gore i Republike Srpske, lekari i zdravstveno osoblje ove ustanove, od 200 zdravstvenih ustanova u zemlji, prema prosečnim zaradama, veoma su nisko rangirani, nalaze se na 137. mestu - primećuje dr Đukić. Z. D. Marković Čekanje na pregled - satima
Obišli smo prijemne ambulante KCS, gde na destine ljudi satima čekaju na pregled. Na odeljenju za vaskularnu hirurgiju, gde smo bili oko 13 sati nekoliko pacijenata se žalilo da čeka od osam ujutru.
- Svoje i one preko veze, brzo su pregledali, a nama običnom svetu, ne gine višesatno čekanje, komentarisala je jedna pacijentkinja.
Na odeljenju za nefrologiju, takođe imresivan red pred ambulantom. Međutim, pacijenti iz unutrašnjosti ne zakazuju pregled, uz uput stižu kod specijaliste istog dana na pregled. Zakazuju se samo operacije i druge hirurške intervencije. Pacijenti se povrede u bolnici
Hirurg dr Pavle Milošević, direktor Kliničkog centra Novi Sad, kaže za 'Blic' da su među problemima ove ustanove na prvom mestu nezavršene investicije. Najveća, započeta još pre 20 godina, jeste urgentni centar koji bi sam koštao oko 80 miliona evra, zatim porodilište, koje bi uskoro trebalo da bude do kraja obnovljeno, i intenzivna jedinica pri infektivnoj klinici koja bi, kada bi je bilo, bila jedina intenzivna jedinica za nehirurške bolesnike.
Na drugom mestu je dotrajalost infrastrukture, pre svega grejanja čija bi popravka koštala oko 750.000 evra. Polovina prostora KC se greje iz sopstvenih kotlarnica u kojima je jedan kotao star 36, a drugi 40 godina i koji i po nalogu inspekcije moraju da se stave van upotrebe. Ne manji problem je klimatizacija na poliklinici, koja nema prirodnu ventilaciju, a klima ne radi već desetak godina i čija bi popravka koštala blizu 300.000 evra. Mnoge zgrade nemaju liftove, a vodovodne, kanalizacione i elektroinstalacije su u takvom stanju da bi gotovo bio potreban generalni remont.
Treće je dotrajalost pratećih službi, zgrade kuhinje čija bi rekonstrukcija koštala oko 100.000 evra, zatim zamena mašina u vešeraju. Tu su još nedostak vozila za unutrašnji transport, istrošenost putne mreže i nedostatak parkinga.
- Najvažnije opreme, koju stavljam na četvrto mesto zato što se prethodna tri problema inače olako preskaču, nedostaje u vrednosti od najmanje pet miliona evra, počev od magnetne rezonance i angio-sale, koju praktično nemamo, preko potrošnih delova za skener do brojnih drugih delova - kaže direktor Milošević.
Na kraju su dugovi gomilani desetak godina prema javnim preduzećima, koji su premašili milion evra i gde je kamata već premašila glavnicu.
Zoran Đermanov, novopostavljeni načelnik urgentne hirurgije, kaže da 'već vizuelni utisak pri ulasku u, za većinu bolesnika, prvu stanicu na Kliničkom centru, nije nimalo ohrabrujući'.
Urgentan problem je rendgen za koji rendgen tehničar Joca Katić kaže da ga je zatekao kada se u ovoj ustanovi zaposlio 1968. godine. Rendgen sala jedina na ovom odeljenju ima klimu, ali koja nije radila u petak kada je ekipa 'Blica' bila tamo.
Dr Đermanov kaže da su čak i nosila u jadnom stanju i da sumnja da se takva još negde proizvode'. On kao kuriozitet navodi da su podovi na prijemnom delu u takvom stanju da se događalo, posebno zimi ili po kiši, da 'pacijent dođe sa banalnom povredom, oklizne se i završi na operacionom stolu'.
Svetlana Erdeljan, načelnik Odeljenja za anesteziju Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju objašnjava da 30 lekara specijalista za anesteziju i specijalizanata i 76 medicinskih sestara i drugog osoblja svakodnevno radi 10 do 12 operacija , prati 12 najtežih bolesnika na intenzivnoj terapiji i edukuje lekare specijalizante iz cele Vojvodine i na Klinici i na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Ona naglašava da je nedostatak opreme hroničan.Prof. dr Milan Mirković, načelnik abdomenalne hirurgije, kaže da je glavni problem nedovoljan broj ležajeva za bolesnike. Zbog toga što imaju samo 72 ležaja, sa ovog odeljenja bolesnike nakon jednostavnijih operacija, kao što su hernije (kile) ili žučne kese, puštaju na kućno lečenje već dan nakon operacije. E. B.
