Izvor: Blic, 11.Feb.2012, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Histrioni narikače
U poslednje vreme moje kolege glumci kao da se intervjuima utrkuju koji će izreći teže reči o našoj svekolikoj stvarnosti. Ja mislim da mi pozorišnici imamo posebnu obavezu da kao oni koji izlažemo umetnost svetu pružamo bolju ponudu javnosti nego kuknjavu. Pri tom mislim da ne moram da naglasim da ne mislim da glumci (i mi oko njih) treba da lažnom veselošću tešimo narod u njihovoj nevolji i udaramo brigu na veselje svim talambasima koji nam stoje na raspolaganju.
Naprotiv, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << umetnost koju kreiramo, pokazujemo, izlažemo treba da bude na visini ozbiljnosti trenutka, koliko je mogućno poetska istina o čoveku i njegovoj sudbini. Ne smemo biti narikače, već rapsodi epske i lirske čovekove sudbine, koja se srećno i organski sintetiše u dramskom obliku. Ništa lakše nije bilo pojedincu u doba Perikla, pa je Euripid govorio o dostojanstvu čoveka uprkos usuda, bio on personifikovan u bogovima ili bio splet kobnih istorijskih uslova sa cikličkim ekonomskim krizama, jačih od pojedinca. Lakše čovek izdržava sudbinu na višem moralnom i estetskom, znači filozofskom nivou, nego u prizemnom jadu kakav život izgleda prema naslovima žute štampe.
Ne treba danas fatalistički prizivati ni Boga ni bogove. Niti veliku muku slučaja i okolnosti. Već se zrelo suočiti sa stvarnošću, koja niti je vesela niti jednostavna.
Na to su obavezni umetnici koji imaju kontinuitet svoje umetnosti koji je najčešće bivao nešto što je više od života, filozofi koji imaju kontinuitet svoje duhovnost koja može čoveka da uzdigne iznad trivijalne svakodnevice i pesnici koji svojom slutnjom sveta katkada umeju da kažu više nego mudrost nauke.
Povezane vesti: Duškova oneobičavanja Doživite stotu!
