Izvor: Blic, 27.Mar.2014, 16:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hirurg iz "Decedre": Ja nisam ubica!

Smrt Jelice Radović je tragičan događaj. Proteklih osam godina razmišljam šta se zapravo desilo i da li sam ja kao hirurg mogao to da sprečim. Ovo je i moja lična tragedija, koja je zauvek promenila moj i život moje porodice. Ja nisam ubica i želim to da dokažem, rekao je danas na saslušanju prof dr Slavko Tomić, optužen za nesavesno lečenje Jelice Radović (19), koja je preminula nakon operacije čukljeva u klinici "Decedra" 2006.

Izlažući svoju odbranu, prof dr >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Tomić je najpre insistirao na tome da sud tokom prvog postupka nije sa sigurnošću utvrdio ni od čega je devojka preminula. On smatra da ne postoji uzročno posledična veza između hiruške inetrvencije koju je izveo i tragičnog ishoda.

- Moja obaveza je bila da pratim postoperativni tok rane na kojoj se nije javila nijedna komplikacija. Brigu o pacijentu nakon izlaska iz sale, pa sve do otpuštanja iz bolnice vodi anestezilog, koga specijalnost obavezuje da dijagnostikuje eventualne komplikacije i prepisuje antibiotike i lečenje u postoperativnom toku. U ovom slučaju ne postoji kolektivna odgovornost, jer nema ni kolektivnog rada. Obaveze specijalista su strogo propisane i vrlo dobro se zna šta je posao hirurga, a šta anesteziologa. Ja nisam bio tamo ordinirajući lekar, već hirurg koji radi po pozivu - naveo je Tomić.

Optuženi anestezilog Miodrag Stojanović takođe je tokom saslušanja naveo da tokom prvog postupka nije dokazano od čega je devojka preminula, a da su sve troje proglašeni krivim zbog nekonstatovanja sepse. On smatra da su u zbrinjavanju i lečenju Jelice Radović nakon operacije ispoštovani svi standardi i da se reagovalo na sve promene koje su bile vidljive.

Trećeoptužni anesteziolog Olivera Jeremić je navela da Jelica Radović nije bila njen pacijent i da zbog toga nije bila upoznata, a ni u obavezi da prati njeno postoperativno stanje, pogotovu što je sa klinikom "Decedra" imala samo ugovor o iznajmljivanju anesteziološke opreme. Na klinici je stalno zaposlen bio samo jedan lekar ortoped, dok su anesteziolozi uglavnom radili na crno.

- Pošto mi Hipokratova zakletva nalaže da pružim pomoć svakome i u svako doba, to sam i u ovom slučaju uradila. Jelicu sam prvi put videla nakon 16 sati od operacije, a svi parametri od temperature do krvnog pritiska ukazivali su na uobičajan postoperativni tok. Primetila sam da su joj malo modra usta i prsti pa sam odmah pozvala Stojanovića koji mi je dao instrukcije i rekao koju terapiju da primenim jer je on bolje od mene bio upoznat sa njenim stanjem - navela je dr Jeremić.

Na dan kada je Jelica u teškom stanju prebačena u Urgentni centar, dr Jeremić je opet slučajno došla u "Decedru". Od medicinske sestre je čula da je Jelici loše, a da je anesteziolog Stojanović upravo otišao sa klinike. Prethodno je pozvao neuropsihijatra, smatrajući da je Jelica isuviše emotivno podnela operaciju.

- Čim sa je videla, bilo mi je jasno da njoj ne treba psihijatar već hitna medicinska pomoć. Odmah sam pozvala nekoliko specijalista da dođu u kliniku, među njima i Tomića koji je izveo zahvat na čukljevima. Posle pregleda više specijalista je prebačena u Urgentni centar, a ishod je nažalost poznat - završila je dr Jeremić.

Na narednom suđenju koje je zakazano za 7. maj, biće saslušana direktorka klinike Svetlana Sremčević, kao i majka pokojne Jelice, Dijana Radović.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...