Izvor: B92, 05.Avg.2015, 18:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hirošima i Nagasaki - 70 godina posle
Pocrnela tela, majke koje ne mogu da prepoznaju svoju decu, vrisak, sve su to detalji kojih se sećaju oni koju se preživeli bombardovanje Hirošime i Nagasakija.
SAD su bile prva nacija koja je upotrebila nuklearno oružje protiv neprijatelja kada su 6. avgusta 1945. bacili atomsku bombu na Hirošimu, a 9. avgusta i na Nagasaki.
“Mali dečak” je u Hirošimi usmrtio više od 80.000 ljudi, a veruje se i da je u Nagasakiju “Debeli čovek” usmrtio isto toliko ljudi, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << piše “Raša tudej”.
U godinama koje su sledile hiljade ljudi je umrlo od posledica radijacije.
U avgustu prošle godine objavljena je lista sa više od 450.000 imena ljudi koji su poginuli u tragediji: 292.325 u Hirošimi, 165.409 u Nagasakiju.
Čijoko Kuvabara, čovek koji je preživeo bombardovanje Hirošime, rekao je za RT da je imao samo 13 godina kada se dogodila tragedija, ali da su mu ti trenuci koju su mu zauvek promenili život “i dalje u sećanju”.
“Posvuda su bila tela, a kada bi neka majka htela da potraži svoju decu, ponekad bi čula njihov plač i dozivanje, ali nije mogla da ih prepozna”, seća se Kuvabara.
Ljude kao što je Kuvabara u Japanu nazivaju “Hibakuša” – to su ljudi koju su bili izloženi zračenju zbog nuklearnih bombi.
Kuvabara je zajedno sa novinarima RT posetio Memorijalni muzej u Hirošimi koji pokazuje tragediju bombardovanja grada: fotografije poginulih i fotografije uništenih delova grada.
On je naveo da je razočaran trenutno vodećom administracijom Baraka Obame.
“Obama je rekao da će smanjiti nuklearno naoružanje. Umesto toga, on ga je povećao. Bilo kakve lepe reči i dela da on čini, mislim da Amerika nije iskrena. Najmanje što može da uradi je da dođe u Hirošimu i Nagasaki i oda poštu”, naveo je Kuvabara.
Sumiteru Taniguči je isporučivao poštu kada je 9. avgusta 1945. odjeknula bomba u Nagasakiju.
“Imao sam 16 godina. Hodao sam dva kilometra od epicentra i pogođen sam u leđa”, rekao je on.
Toplota koju je prouzorkovala eksplozija nanela je veliku povredu Tanigučiju. Fotografije njegove povrede kasnije su bile viđene širom sveta, a Tanguči je postao živi simbol patnje prouzorkovane tim bombardovanjem.
Sada osamdesetšestogodišnjak kaže da je posle eksplozije tri godine i sedam meseci proveo u bolnici, a prvih godinu i devet meseci ležao je na grudima.
Bobardovanje Hirošime i Nagasakija odobrio je tadašnji američki predsednik Hari Truman, koji je u više navrata izjavio da je napad na Japan spasio živote i na jednoj i na drugoj strani, kako bi se okončao Drugi svetski rat.
“Mislim da se verovalo da je bombardovanje neophodno. Kao što je Genral Maršal, koji je bio šef američke vojske tada rekao posle rata, da nisu želeli da napad na Japan postane neophodan”, rekao je Ričard Rouds, američki istoričar i novinar, dobitnik Pulicerove nagrade.
Prema mišljenju istoričara sa američkog Univerziteta Pitera Kuznika atomske bombe “uopšte nisu bile neophodne”.
“Mislim da na kraju možete doći do tvrdnje da bombe nisu bile neophodne, izvazija Sovjeta bi okončala rat, a američka invazija ne bi počela do novembra, pa su bačene bombe u avgustu. Zašto smo to uradili? Možemo zaključiti da smo želeli to da uradimo”, ocenio je on.
