Izvor: Blic, 15.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hipokratova greška
Hipokratova greška
Hipokrat (460-377 p.n.e.), starogrčki lekar, smatra se ocem savremene medicine. Između mnogo drugih važnih doprinosa koja je ostavio pokolenjima, bilo je i onih koja nisu u potpunosti izdržala istorijsku proveru i pokazala su se kao netačna. Pišući o histeriji, i danas čestom obliku neurotskog poremećaja, preuzeo je znanja o ovom oboljenju iz medicine Egipta ('Kahun Papyrus'; 1900. g. p.n.e.) i aktuelnog stava prema ženama koje je bilo preovlađujuće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u to doba u Grčkoj. Sam je skovao naziv za poremećaj nazivajući ga histerijom, od grčke reči hystera ili materica. Smatrao je da od histerije obolevaju samo žene koje su seksualno nezadovoljene, posebno devojke i udovice. Zbog toga njihova materica luta telom, pritiska ga i muči, što se ogleda u veoma burnim i raznovrsnim simptomima. Iako je Hipokratovo objašnjenje histerije bilo netačno, ono je veoma široko prihvaćeno i bilo je aktuelno vekovima, sve do pojave Sigmunda Frojda. Frojd je, suprotstavljajući se Hipokratovoj uterusnoj teoriji histerije, istakao da je to poremećaj koji se viđa i kod muškaraca. Zbog toga je navukao gnev naučne javnosti, posebno nekih istaknutih autoriteta koji su i sami bili svesni da boluju od ove bolesti. Bilo je potrebno mnogo upornosti i doslednosti da se naučna istina definitivno prihvati. Međutim, i kada je prihvaćena, u narodu se i dalje smatra da od histerije boluju samo žene, što je, nažalost, slučaj i u našoj kulturi.
