Izvor: Politika, 05.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hipodrom zauvek pod zemljom
Otkopavanje jedinog još neotkopanog carskog hipodroma skupo za njegovu simboličnu upotrebu
SREMSKA MITROVICA – Pre četiri godine umro je dr Petar Milošević, koji je istraživanju antičkog Sirmijuma dao doslovno svaku od 40 godina svog radnog veka. Iza sebe je ostavio mnogo knjiga i radova po domaćim i stranim časopisima o jednoj od prestonica Rimskog carstva.
Imao je neobičnu osobinu da na naučne činjenice montira viziju života u antičkom vremenu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je presudno doprinelo svetskoj popularnosti arheoloških istraživanja Sirmijuma. Mitrovčani su ga od milja nazivali gradonačelnikom podzemnog grada, a njegovu bistu postavili na rimski žrtvenik iz 4. veka.
Gradonačelnik podzemnog grada odneo je sobom san koji verovatno nikada neće biti ostvaren. Doduše, ostvarivanje sna i sam je oročavao na "jednoga dana kad mene ne bude", ali nije dopuštao mogućnost da će arheolozi u budućnosti odoleti izazovu da otkopaju jedini još neotkopani carski hipodrom na planeti. Milošević je u nekoliko tekstova napisao kako nije nemoguće da jednoga dana hipodrom oživi i bude u nekoj upotrebi.
Nova etapa arheoloških istraživanja na lokalitetu Carska palata počeće krajem avgusta a odvijaće se na mestu sa koga se pružao pogled na grandiozni hipodrom dug 450 metara. Po blizini "korita" hipodroma, verovatno je baš taj deo Carske palate služio, bez medija u današnjem shvatanju, za pojavljivanje cara pred velikom masom građana Sirmijuma i okoline.
Rukovodilac istraživanja u Sremskoj Mitrovici dr Miroslav Jeremić, iz Arheološkog instituta u Beogradu, posvetio je mnogo truda i vremena sirmijumskom hipodromu, ali na otkopavanje ogromnog objekta gleda skeptično.
– Veoma smela ideja sremskomitrovačkog arheologa dr Petra Miloševića o otkrivanju hipodroma i njegovom stavljanju u upotrebu, na žalost, ne može da se ostvari – rekao je jednom Jeremić. – Uzbudljivo je zamišljati veličanstveni antički hipodrom po kome galopiraju konji, ali bi poduhvat bio suviše skup za simboličnu upotrebu. Grad uvek pripada živima, a naše vreme nije ono u kome su konjske trke dominantna zabava.
Delovi zidova hipodroma primećeni su još pre pedeset godina, ali su protumačeni kao delovi odbrambenog bedema prema reci Savi. Trogodišnja arheološka istraživanja od 1969. do 1971. godine, na kojima su radili naučnici Arheološkog instituta iz Beograda, univerziteta u Njujorku i Denison univerziteta u američkoj državi Ohajo, otklonila su zablude o ovim masivnim zidovima i našli da su to ostaci jednog od najvećih hipodroma na planeti.
Ova jugoslovensko-američka istraživanja, koja su vodila dvojica velikih naučnika – Vladislav Popović i Edvard Oksenšlager – omogućila su čak i neupućenim Mitrovčanima da objasne sebi poreklo "doline" u centralnom delu Sremske Mitrovice, od zgrade SUP-a u centru grada do Jalijske ulice prema istoku. "Dolinu" u koju se smestilo nekoliko današnjih ulica, u stvari, grade tribine grandioznog hipodroma pod zemljom. Idealna rekonstrukcija staze hipodroma, preseci njegovih zidova, tribina i drugog potvrdili su da je sirmijumski kasnocarski hipodrom bio kopija drugih carskih hipodroma nekadašnje globalne sile. Koristeći tipološke norme projektovanja i izgradnje carskih hipodroma, dr Miroslav Jeremić je bez većih problema uspeo da "vidi" i kasnocarski hipodrom Sirmijuma.
Hipodrom je građen između 316. i 324. godine, na podsticaj Licinija i Konstantina Velikog. Bio je dug 450, a širok više od stotinu metara. Imao je eliptično trkalište, ogromno gledalište nošeno svodovima preko dvesta prostorija, koje nisu imale drugu namenu. O ovom hipodromu izveštava i rimski istoričar Amijan Marcelin, koji opisuje jedan dolazak cara Julijana Apostata u Sirmijum. Hipodrom je svoju funkciju velikog cirkusa izgubio u poslednjim decenijama 4. veka, kad su presahli finansijski izvori za njegovo skupo održavanje.
D. Dragičević
[objavljeno: 05.08.2006.]
