Izvor: Danas, 11.Nov.2014, 22:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiperprodukcija zakona
„Ima više od jedne decenije kako se broj naših zakona, po raznim granama državnog života, tako naglo umnožava, da često i oni koji treba da ih primenjuju jedva znaju njihovu sadržinu. Iz godine u godinu pojedine sveske našeg "Zbornika zakona i uredaba" po obimu su sve jače, a savlađivanje materijala u njima sve je teže.
Istina je da se ta pojava može opaziti i u drugim državama koje žive parlamentarnim životom. Pravo inicijative, koje u tim državama odavno uživaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << narodni poslanici, jedan je od glavnih uzroka nagomilavanju zakona, često izlišnih, a često čak i štetnih. Obećanja što ih kandidati daju prilikom izbora valja održati u parlamentu, i zato se pojavljuju zakonski predlozi koji nisu izazvani pravom potrebom i koji, iako su od koristi u pojedinim krajevima, nemaju opravdane primene u celoj državi. No prijateljstvo i kolegijalnost skupštinske većine prema poslanicima koji toj većini pripadaju često su jači faktori u prihvatanju i usvajanju pojedinih zakonskih predloga nego stvarne potrebe.
Kod nas su drugi uzroci izazvali istu pojavu, to nagomilavanje zakona. ... Političke stranke, koje su jedna drugu smenjivale na upravi zemaljskoj, menjale su zakone po aktuelnim pravcima svog režima, i po trenutnim potrebama, a sve na štetu zakonske stalnosti i političkog morala. Sam postanak tih zakona, način njihove izrade ili sastava ne daje jemstva da će oni zadovoljiti potrebu zbog koje su doneti. I da ne ocenjujemo dublje fakt koji je dovoljno poznat, i koji se često ponavlja: da ljudi, kojima se, zbog položaja što ga zauzimaju, poverava izrada zakona, nemaju ni stručne spreme ni praktičnog iskustva, jer su na svoj položaj došli ne po znanju i zasluzi, nego po partijskoj potrebi. To je toliko poznato da nam nije nužno nabrajati pojedine primere. Površna i nestručna izrada pojedinih zakona sadrži, već u sebi, klicu prelaznosti. To vredi kako za zakone originalne - one koji su potekli usled naših domaćih odnosa, i za koje se ne traže strani izvori - tako i za one koji su nakalemljeni sa strane, ili prevedeni i prerađeni za naše prilike...
Te česte izmene zakonske, to nagomilavanje novih zakona, treba da prestane. Samo zakoni koji se stalno održavaju, i koji svojom dugogodišnjom primenom pređu u krv narodu, mogu biti korisni, mogu uživati opšti autoritet....
Srbija ne oskudeva u zakonima. Ona pati od toga što se zakoni ne vrše i ne poštuju koliko treba. Manje dakle novih zakona, više zakonitosti i pravde."
Sve napred izneto kao da je slika i prilika Srbije pri kraju 2014. godine. Nagomilavanje zakona, zakona o izmenama i dopunama zakona, podzakonskih akata (neretko u suprotnosti sa zakonima u vezi s kojima su doneti), usklađivanja zakonodavstva Srbije sa pravom Evropske unije i to po nekoliko puta na istu temu (samo u raznim političkim izdanjima i verzijama), već je zabrinjavajuća pojava. Vrlo često oni koji treba da primenjuju propise jedva stignu da upoznaju njihovu sadržinu i naviknu se u praksi, a već se donose izmene i dopune propisa, sa ponekad gotovo apsurdnim prelaznim i završnim odredbama u vezi s primenom zakona - postupci započeti do dana primene ovog zakona okončaće se po starom zakonu (taj stari zakon, kao što je bio npr. Zakon o parničnom postupku, može biti u nekoliko verzija i izdanja), a neki po odredbama novog zakona, dok je revizija dozvoljena po novom zakonu ili starom, itd. Ponekad, samo dubljom analizom i kroz kretanja kursa evra u vreme podnošenja tužbe ili u vreme izjavljivanja pravnog leka, može se zaključiti ima li građanin pravo na pravni lek ili ne. Stranci u postupku - tužiocu ili tuženom, može se čak desiti da započne postupak u vreme važenja jednog zakona i da ima pravo na npr. reviziju, kao vanredan pravni lek, a da to pravo u međuvremenu izgubi usled promena zakona, iako mu je predmet bio u drugostepenom sudu radi odluke o žalbi. Ni kriv ni dužan čovek izgubi pravo na pravno sredstvo.
Nastavak sutra
.jpg)
