Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Feb.2009, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hiperaktivnost najčešći mentalni poremećaj kod dece

BEOGRAD - Hiperaktivni poremećaj sa poremećajem pažnje (ADHD), najčešći mentalni poremećaj kod dece, javlja se kod pet pa do 12 odsto dece školskog uzrasta što čini oko 0,8 odsto ukupne populacije.

Stručnjaci to opisuju kao hronični poremećaj koji se javlja u ranom detinjstvu, u trećoj ili četvrtoj godini, pri čemu se tri puta češće javlja kod dečaka.

U Beogradu odnedavno postoji i Klub roditelja dece koja imaju ADHD, formiran pri Savetovalištu za >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << decu i omladinu Doma zdravlja "Zemun", u kome se sastanci održavaju svake druge srede od 17.30 do 19 sati.

Osnovne karakteristike ADHD poremećaja su hiperaktivnost, poremećaj pažnje i impulsivnost.

Ne zapuštajte!

Terapijom ADHD-a se bave dečiji psihijatri, psihijatri-neuropsihijatri, dečiji neurolozi ili pedijatri edukovani iz oblasti razvojne neurologije i psihijatrije.



Na stručnom predavanju je nedavno istaknuto da, ukoliko se simptomi ADHD-a ne leče na odgovarajući način, najčešće posledice koje se mogu videti su loš uspeh u školi,

Javlja se i socijalno i emocionalno loše funkcionisanje, kao i neadekvatan bihejvioralni razvoj (razvoj u ponašanju).

Preko 30 odsto dece sa ADHD-om ponavlja razred, a 56 odsto zahteva dodatne časove za savladavanje redovnog gradiva, zbog čega 46 odsto dece sa nelečenim simptomima ADHD-a biva izbačeno iz škole, a njih 35 odsto napusti školu.

Rizik od povređivanja

Neurolozi takođe navode da je rizik od zloupotrebe supstanci dva puta veći u ovoj grupi, a znatno je uvećan i rizik od povređivanja.

Osim dece, posledice osećaju i porodice u kojima je značajno povećan nivo stresa i učestalost depresije.

Hiperaktivnost u dece ima i ekonomski uticaj na porodice jer roditelji često odsustvuju s posla ili moraju da daju otkaz da bi mogli da zadovolje specifične potrebe svoje dece.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...