Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Maj.2010, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiperaktivnost kod dece: Mana i(li) prednost
NOVI SAD - Marko Ferek, predsednik udruge za razumevanje hiperaktivne ili dece sa ADHD-om "Buđenje" iz Zagreba, predstavio je knjigu "Hiperaktivni sanjari" u OŠ "Đorđe Natošević". Knjigu je, kako kaže, napisao na osnovu sopstvenog iskustva.
"ADHD ili deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj karakterišu tri osnovna simptoma: nepažnja, hiperaktivnost, impulsivnost. U društvu postoje pravila kojih bi se trebalo pridržavati, ali ona nisu najbolja za svakog pojedinca. Dete koje iskače >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << iz njih nailazi na poteškoće", kaže Marko Ferek i dodaje da skup osobina koje ima dete sa ADHD-om, u određenim okolnostima mogu biti prednost, ukoliko se takva deca stimulišu.
Problemi sa školovanjem
"Inače ja sam osobno taj s ADHD-om, imao sam problema sa školovanjem, sa ocenama. Nikako se nisam mogao koncentrirati, bio sam hiperaktivan i to je dovelo do toga da sam imao puno problema. To je dovelo do toga da sam izgubio samopuzdanje. Kasnije sam sa 22 godine naišao na informaciju o ADHD-u i tek kada sam to pročitao shvatio sam šta je moj problem i koje mogu biti moje prednosti. Verovatno sam se loše osećao i zbog obrazovnog sustava u kojem sam se ja u tom trenutku nalazio", ističe ovaj predavač koji je kasnije završio fakultet.
Iskustvo roditelja
Ovde unesite sadrzaj.ovde da naučim nešto novo, da vidim o čemu se tu zapravo radi. Dete mi je donelo brošuru iz škole i kada sam je pogledao u navedenim simptomima sam prepoznao svog sina. On je dete koje posle sporta i napornog treninga ima energije još i za igru. Dobar je đak u školi, ima dobre ocene, ali mu nedostaje ta pažnja. Kažu da su takva deca krivo shvaćena", rekao je za RTV jedan roditelj čije dete pohađa OŠ "Đorđe Natošević"
Problem je, čini se, opet u školskom sistemu i nedovoljnoj obučenosti prosvetnih radnika. Takvoj deci bi trebalo omogućiti da uče kroz vlastite interese, jer kada rade ono što njih interesuje onda mogu da se postignu dobri rezultati. To je možda više posla za nastavnike, kaže naš sagovornik, jer se planovi i programi moraju prilagoditi svakom ponaosob, ali rezultat toga može biti jako vredan i takva deca na taj način neće biti stigmatizirana. Upravo zbog toga je jako važna saradnja nastavnika i roditelja.
"Ovakve edukacije veoma su važne za nas zaposlene u školama, jer ćemo naučiti kako da se prema takvoj deci postavimo da bi oni naučili što više" kaže Dragana Vidić, učiteljica u OŠ „Ivan Gundulić“ koja je posetila predavanje.
Nastanak u drugoj ili trećoj godini života
Iako nastaje u drugoj ili trećoj godini života ADHD poremećaj gotovo nikada nije prepoznat pre polaska u školu, jer deficit pažnje dolazi do izražaja tek u školskoj učionici u kojoj dete ne može da zadrži pažnju na predavanju, ne može da sedi na jednom mestu mirno 45 minuta i ne može da se fokusira na školski zadatak.
"Upravo zbog takvog ponašanja tu decu karakterizuju kao zločestu, lenju, neposlušnu, a to sve negativno utiče na njih. Zbog toga takvi mališani brzo gube samopouzdanje. Veoma je bitno educirati i učitelje i roditelje", tvrdi Ferek.
ADHD je sindrom prihvaćen kao medicinsko stanje koje ima biološku osnovu, a utvrđeno je i da veliku ulogu ima nasleđe, zato nije ni na roditeljima ni na nastavnicima da dijagnostikuju ADHD, već se deca kod koje se uoče slični simptomi šalju kod psihologa koji dalje dete šalje kod lekara specijaliste.
"Hiperaktivnost nije nužno loša! Kod aktivnosti, kod kojih je potreban višak energije ona može biti gorivo.To su činjenice koje bi trebalo da znaju ljudi o deci sa ADHD-om, jer veliki do poteškoća na koje ona nailaze tokom školovanja proizilaze iz okoline, a ne iz njih samih:" zaključuje ovaj stručnjak.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
