Izvor: Večernje novosti, 25.Jan.2015, 11:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Himna rodnom gradu

PESME "Dušo moja", "Jedne noći u decembru", "Laž" i "Adrijana", za sva vremena ustoličile su Kemala Montena na mestu najboljeg jugoslovenskog hitmejkera. Znalo se ko je glavni. Festivalu "Vaš šlager sezone" ostao je veran i posle prve pobede. Za jubilarni 10. festival 1976. godine, napisao je jednu od svojih najlepših šansona "Sarajevo, ljubavi moja", koja je postala himna njegovog rodnog grada i neizostavni deo koncertnog repertoara. Godinu dana kasnije za "Šlager sezone" uradio je raspevanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i nadahnutu kompoziciju "Zemljo moja", po mnogima najbolje ostvarenje domaće zabavne muzike tog doba. Pesmu je otpevala grupa "Ambasadori" i zahvaljujući njoj, izbila u prvi plan, posle šest godina rada. Publiku su osvojili ponajviše neobičnom interpretacijom mlade Ismete Dervoz. - Kada smo od Kemala dobili "Zemljo moja" i snimili je, mnogi su mislili da je prezasićena vokalima i prejakim aranžmanom - ispričao je vođa "Ambasadora" Slobodan Vujović. - Ideja nam je bila da pesma koja govori o svojoj zemlji mora da ima poletni i masovni ton. "Ambasadori" nisu trijumfovali na festivalu, ali su postali moralni pobednici "Šlagera sezone", isključivo zbog Kemine pesme. - Sarajevo je bilo multietnički centar u kome smo se znali po imenima, Anto, Davorin, Mirza, Marija, a ne po nacionalnosti - rekao je Monteno. Mešali smo se između sebe. E, to je bilo Sarajevo! Čola je bio moj. Moja Neda, moj Davor. Tek smo 1992. čuli da je Braco Srbin ili Hrvat. Do tada nismo znali. Rat je Kemala zatekao u Sarajevu, a tamošnja situacija duboko ga je potresla. U rodnom gradu proveo je pet ratnih godina, koje su mu pored tuge donele i bolest. - Nisam znao da imam šećer - pričao je kasnije Kemo. - Tokom rata pili smo sve i svašta. Stalno mi se vrtelo u glavi i mislio sam da je od pića. Tako je bilo sve dok nisam otišao u Ljubljanu, gde su mi ustanovili dijabetes. Pre toga bio sam u bolnici u Italiji, a lekar mi je rekao da bolujem od tifusa. Ma, šta je on znao. Čuo je da sam iz Sarajeva, nešto je čitao o bici na Neretvi i bubnuo. Nije ni znao koliko me je uplašio. Laknulo mi je kada su utvrdili da imam dijabetes, jer sam strahovao da je nešto još ozbiljnije u pitanju. Narušenog zdravlja, Monteno 1995. prihvata poziv mnogobrojnih zabrinutih kolega iz Zagreba, pre svega Arsena Dedića i Gabi Novak, i sa porodicom se seli u Zagreb, gde je ostao do smrti. Iste godine sedam dana zaredom je punio "Lisinski". - Arsen i ja smo dosta pičili zajedno, išli na koncerte, družili se i postali stvarno veliki prijatelji - govorio je Kemo o svom kolegi, još jednom velikom jugoslovenskom pesniku i šansonjeru. - On je divan čovek, majstor! Za vreme bombardovanja Sarajeva i odvratnog rata, bio sam bolestan. Arsen i Gabi su mi mnogo pomogli. Živeo sam jedno vreme kod njih u Zagrebu i zalečio bolest. Mada je od tada njegova adresa bila u Zagrebu, srce velikog umetnika ostalo je u Sarajevu. Tokom rata je, zajedno sa Davorinom Popovićem, dobio hrvatski pasoš. - Lakše mi je da putujem iz Zagreba - objašnjavao je Monteno. - Osim toga, sve je postalo profesionalnije. Dođu, pa me pitaju: "Gospodine, da li ste slobodni tad i tad i koliko to košta?" U Sarajevu mi kažu: "Gde si, Kemice, šta ima, ponesi gitaru da malo zamezimo." A ja ne mogu da živim od meze, mada volim i lepo mi je kad sedim sa rajom u kafani. Sarajevo je poznato kao grad sa najviše kafića i dobrih kafana. Nemam najdražu, svuda mi je lepo gde ima dobrih ljudi.Mada je posle selidbe u Zagreb sve ređe odlazio u rodni grad, Kemica je govorio da će uvek pevati o Sarajevu, kao što je pevao kada mu je kosa bila manje seda. Verovao je da će se stihovi pesme "Sarajevo, ljubavi moja", himne Šeher grada na Miljacki, pevati i kada njega više ne bude bilo. Pesma može da zarati, ali i da spase. Posle rata, ona stigne na drugu stranu pre privrednika, diplomata i sportista. Za Montena, posle rata i dalje nisu postojale granice između bivših republika, samo što ih je sada prelazio sa pasošem. KUM ARSEN DEDIĆ KADA je Kemal Monteno dobio prvo dete, ćerku, organizovao je veselje u sarajevskom "Hamam baru". Svirali su tamburaši, a gosti, među kojima su bili Arsen i Gabi, pevali su bez prestanka. - U jednom trenutku Arsen me je pitao kako će se zvati devojčica - ispričao je Monteno. - Odgovorio sam da ću joj dati ime Klaudija, po mojoj rođaci iz Italije. Arsen je rekao da je mnogo bolje da joj damo ime Adrijana, jer je prelepo, a znači Jadranka i asocira na Jadransko more. Prihvatio sam predlog i tako je Arsen bio kum mojoj ćerki.

Nastavak na Večernje novosti...