Izvor: Politika, 06.Dec.2013, 22:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hiljadu Srba iskopava bitkoin

Vrednost virtuelne valute porasla je ove godine sa 13 dolara na više od 1.200, napravivši pometnju u svetu finansija

Beograđanin Boris Prpić upustio se u „iskopavanje” virtuelnog novca pre dve godine. Imao je u jednom trenutku na stotine bitkoina u svom kompjuteru i da ih nije jeftino prodavao i trošio na internetu, početkom sedmice mogao je za njih da dobije nekoliko stotina hiljada dolara.

Četiri godine stara virtuelna valuta vredela je na početku 2013. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine 13 dolara, da bi ove sedmice dostigla 1.200, mada je prekjuče pala pošto je kineska centralna banka zabranila bankama da obrađuju transakcije u bitkoinima, jer se tako može ugroziti finansijska stabilnost.

Građani i dalje mogu da trguju bitkoinima, preuzimajući rizike koji iz tog proizlaze, saopštila je banka i najavila da će zakonski regulisati promet digitalnog novca.

Na rast vrednosti uticalo je saslušanje u američkom Senatu sredinom novembra, gde se umesto očekivanih kritika čulo da „sistemi poput bitkoina nude opipljivu korist za finansijski sistem”, iako postoji rizik od pranja novca i drugih kriminalnih aktivnosti.

Vrtoglavi skok zbunio je i stručnjake i običan svet koji jedva razume  kako se „rudari” neopipljiv novac.

– „Rudarenje” je integralna funkcija bitkoina, koji je istovremeno i valuta i način plaćanja. Svaka transakcija je predmet obrade svih u mreži koji su uključili svoje računare u izračunavanje komplikovanih problema, a svi imaju za cilj da obezbede sigurnost transakcija kao i anonimnost i neopozivost. Za nagradu dobijaju odgovarajući deo novostvorenih bitkoina – objašnjava Vojislav Rodić stručnjak za internet i direktor „Ineta”, preduzeća za informatički inženjering.

Novčić se potom smešta u digitalni novčanik i ulazi u mrežu. Cela mreža je decentralizovana (peer to peer). Vaš bitkoin je vaš i niko ne može da vas prevari. Svi članovi učestvuju u potvrđivanju svake transakcije. Algoritam osigurava da broj novčića u opticaju nikada neće biti veći od 21 milion, a taj će limit biti dostignut oko 2140. godine. Već je stvoreno 57 odsto svih novčića.

Bitkoinima i mnogobrojnim kopijama koje su se u međuvremenu pojavile (lajtkoin, pirkoin, prajmkoin…) možete da na stranim sajtovima kupujete kompjutersku opremu ili da uplatite prvi turistički let u svemir.

Prima ih kineski Telekom, u komšiluku vlasnik dubrovačkih apartmana „Lunea”, a uskoro ćete, ako ih imate, moći da ih koristite u jednom beogradskom restoranu.

Ako ste mislili da je ova digitalna verzija zlata nepoznanica za Srbe, varate se. Prpić, osnivač srpske bitkoin zajednice, procenjuje da kod nas oko 1.000 osoba „rudari” kriptovalute (kriptografija je stub njihovog funkcionisanja).

Potrebno je da znaju sa računarima i da imaju potrebnu opremu. Do pre godinu dana to je mogao da radi svako sa jačom grafičkom karticom, ali sada postoje specijalizovani procesori po ceni od 200 do 7.000 dolara.

Razloga za porast popularnosti bitkoina je nekoliko, objašnjava Rodić, koji je ove sedmice držao predavanje na ovu temu u Makedoniji.

– To je deflatorna valuta. Nema centralnog autoriteta, kome bi trebalo da verujemo, a koji su nas toliko puta izdali, od vajmarske inflacije, preko devedesetih kod nas do najgoreg od svih, LIBOR skandala. Sve je definisano u originalnom algoritmu i niko ne može da ga promeni. Značajna je i anonimnost transakcije i relativna transparentnost procesa jer je nemoguća višestruka upotreba istog bitkoina.

Zbog vela tajanstvenosti, razumljivo je da su bitkoini omiljena valuta trgovaca drogom, naručilaca ubistava i ostalih kriminalaca. FBI je pre mesec dana srušio sajt „Silk roud” na kom su se kupovali droga i oružje pretežno ovom valutom. U Kini su bitkoini pogodno sredstvo da bogataši zaobiđu zakon i iznesu novac iz zemlje.

Zbog čestih i drastičnih promena vrednosti bitkoina mnogi se upuštaju u špekulacije – prodaj skuplje, kupi jeftinije i kao i na svakoj valutnoj berzi, neki dobijaju neki gube. Analitičari kažu da mu je ova nestabilnost velika prepreka da uđe u regularne finansijske tokove, jer niko nije voljan da prihvati valutu sa dnevnim fluktuacijama vrednosti od preko 10 odsto.

Bivši šef američke centralne banke Alan Grinspen smatra da je reč o balonu koji koji će pući. Drugi se pitaju da li je to jedna od onih stvari koje su u početku izgledale kao budalaština, ali su na kraju napravile revoluciju.

Više kopača, manja zarada

Iskopavanje bitkoina deluje kao posao iz snova. Osoba ulaže novac u opremu koja troši struju i tu se završavaju svi troškovi. Vojislav Rodić kaže da nije baš tako kao što izgleda i podseća na slučaj čoveka koji je pustio kompjutere da „rudare” sedam dana po 24 časa, a zaradio je samo tri dolara.

U mrežu se ubacuje 25 bitkoina svakih 10 minuta. Trenutno uređaj koji košta 1.000 dolara može da napravi jedan bitkoin za mesec dana. Što više ljudi „rudari”, manja je zarada, pošto se deli.

– Bitkoin podseća na zlato. I zlata ima koliko ga ima. Ali setite se zlatne groznice. Jedan srećnik udari motikom i obogati se. Onda nagrne 100.000 drugih i sve presuši. Sigurno će zaraditi prodavci skupe računarske opreme, kao što su od zlatne groznice profitirali trgovci alatom – smatra Rodić.

J. Kavaja

objavljeno: 06/12/2013

Nastavak na Politika...