Izvor: Blic, Beta, 22.Apr.2009, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hiljade tona opasnog otpada u fabrikama koje ne rade

Mnoge fabrike koje su nekada u proizvodnji koristile opasne materije sada su u stečaju ili procesu privatizacije. Međutim, u njihovim skladištima ostale su tone opasnog otpada, koji zbog nedostatka novca ne mogu da unište, a često ni bezbedno da čuvaju. Takvih fabrika ima u Loznici, Šapcu, Pančevu, Kruševcu, Trsteniku, Čačku i Kraljevu.

Sumporna kiselina, natrijum-hidroksid, cijanidne soli, amonijak, azotna kiselina i mnoge druge štetne materije još su u fabrikama širom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije. Tako su inspektori za zaštitu životne sredine u januaru ove godine utvrdili da su u preduzeću „Zorka - obojena metalurgija” iz Šapca, koje je u restruktuiranju, uskladištene opasne materije. U pitanju je 5.000 kubika cink sulfata u rezervoarima i 350.000 tona jarosit taloga (osnovni sastav su teški metali i njihova jedinjenja) u skladištu. Iako u izveštaju inspektori kažu da je skladište urađeno po propisima, oni istovremeno napominju i da se ono „ne održava po važećim propisima jer preduzeće ne raspolaže finansijskim sredstvima, a i kadrovima za tu namenu.”

Prema rečima Dragana Đurića iz odeljenja za ponašanje u slučaju hemijskog udesa pri sektoru za nadzor ministarstva za planiranje i ekologiju, opasne hemikalije nalaze se i u fabrici „Zaštita bilja”. Reč je o pesticidima kojima je istekao rok trajanja, pa se ne mogu prodati. U „Mineralnim đubrivima” se nalazi oko šest tona sumporne kiseline smeštene u tankovima. Proizvodnja je stala, a sumpor je trenutno pravilno uskladišten. Potencijalnu opasnost predstavljaju i dve tone uskladištenog amonijaka, koje je koristila fabrika za proizvodnju mineralnih đubriva. Amonijak koji je smešten u hermetičkim sferama ne predstavlja veću opasnost, ali kad-tad mora se izmestiti. Nekada je ustupan fabrici đubriva u Prahovu, ali je sada neadekvatnog kvaliteta. Deponija jarosita, hemijske materije koja nastaje kao nusproizvod u fabrici „Obojena metalurgija”, takođe je štetna po zdravlje ljudi, ali se još ne zna šta će biti s njom.

U kruševačkoj hemijskoj industriji „Župa”, koja je proizvodila materije poput herbicida, pesticida, žive i hlora, pre četiri godine zabeleženo je curenje opasnih materija. Uz pomoć Ministarstva ekologije šteta je sanirana. U „Župi” trenutno radi samo 10 odsto kapaciteta. Preduzeće FAK AD iz Loznice, u svom krugu ima između 15 i 20 tona cijanidnih soli. Prema izveštaju inspektora, otpad se nalazi na otvorenom prostoru, a obezbeđen je jedino žičanom ogradom oko njega na kojoj stoji i tabla sa upozorenjem „Opasan otpad”. Na samo 50 metara od ove fabrike nalazi se stambena zgrada.

- Bez obzira na to da li rade ili su u stečaju, fabrike moraju da ispunjavaju svoje obaveze, da pod propisanim i bezbednim uslovima čuvaju opasan otpad koji nastaje iz procesa proizvodnje, unutar svojih lokacija, sve do preuzimanja otpada od ovlašćene organizacije koja ga odvozi na dalje zakonom propisan način, ili izvoz ukoliko ne postoje kapaciteti u Srbiji - objašnjava Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja, i podseća da je za zbrinjavanje opasnog otpada ove godine iz budžeta izdvojeno 80 miliona dinara.

Prema njegovim rečima, u poslednje vreme bilo je nekoliko nesreća izazvanih opasnim materijama, a one su najčešće bile posledica ljudske greške, odnosno nepažljivog čuvanja opasnog otpada. Jedan od incidenata zabeležen je 8. decembra prošle godine kada je vatrena stihija odnela jedan život i nanela veliku materijalnu štetu fabrikama „Svile” i „Celvlakna”. Loznica je tada bila na rubu ekološke katastrofe. Vatrogasci su požar savladali posle više od 24 sata i sprečili da vatra zahvati rezervoare sa 500 tona ugljen-disulfida (CS2). Ta nesreća bila je konačna opomena da se pod hitno preduzmu mere za izmeštanje svih opasnih hemikalija iz kruga „Viskoze”. U fabrici tvrde da se opasna materija čuva na najbezbedniji način i da se sa lokalnom samoupravom radi na iznalaženju rešenja. Za transport CS2 potrebno je zakupiti specijalne cisterne i platiti angažovanje lokomotive „dizelke”. U Srbiji CS2 nema ko da kupi i jedino se može prodati u Bugarskoj, Poljskoj ili Ukrajini.

NAJUGROŽENIJE

LOKACIJE

pogledajte prikaz

Lozničani strahuju i od 15 tona cijanidnih soli koje se već decenijama nalaze u plastičnim buradima, pod vedrim nebom, u krugu „Fabrike auto-traktorskih kočnica”. Prema procenama stručnjaka, za uklanjanje ove kancerogene supstance neophodno je oko 120.000 evra.

- Postoji plan da se u sklopu akcije „Očistimo Srbiju” konačno uklone opasne materije iz centra grada, kao i one iz kruga „Viskoze”- kaže za „Blic” Mihailo Gajić, direktor FAK-a.

U Srbiji nema dovoljno kapaciteta za tretman svih vrsta opasnog otpada, pa većina ovih materija mora da se izvozi.

- Izvoz je jako skup, tačnu cifru ne znam, jer fabrike to plaćaju u inostranstvu. One koje imaju novac izvoze, ali pošto većina nema dovoljno para, te fabrike otpad čuvaju u svojim prostorijama, često neadekvatno - kaže Vesić.

U evropskim zemljama ovi problemi rešeni su izgradnjom postrojenja za tretman opasnog otpada, kao i spalionice. EU je za izgradnju ovakvog postrojenja u Srbiji spremna da uloži 14 miliona evra, a radovi bi trebalo da počnu 2011. godine.

Izvoz otpadnih boja iz „Zastave”

KRAGUJEVAC - Iz Fabrike automobila u Kragujevcu za mesec dana izmešteno je oko 130 tona od ukupno 2.500 tona opasnog otpada (ulje, razređivači, šestovalentni hrom), rekao je agenciji Beta glavni koordinator za ekologiju u projektu sa „Fijatom” Branislav Nedeljković. On je naveo da je vrednost posla na čišćenju „Zastave” od opasnog otpada 2,5 miliona evra i finansira se sredstvima države Srbije.

- Najveći ekološki problem u fabrici je 2.000 tona otpadnih boja i u toku je ugovaranje posla na izmeštanju tog otpada koji će biti izvezen - rekao je Nedeljković.

Uništavanje u inostranstvu

Leskovačka farmaceutska kompanija '’Zdravlje - Akatvis” je sa izvozom i spaljivanjem otpada štetnog po okolinu i ljudski život počela još 2004. Te godine je u ovlašćenim spalionicama u Austriji i Švajcarskoj izvezeno 200 tona otpada, decenijama skladištenih u krugu fabrike. U međuvremenu, u fabrici je napravljeno skladište za otpad koji se ciklično izvozi.

Nastavak na Blic...

Radio 021: Opasan otpad u fabrikama koje ne rade