Izvor: Vesti-online.com, 22.Mar.2017, 19:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hiljade doktora za Ginisa

U Srbiji je u poslednje dve i po godine odbranjeno 5.695 doktorskih disertacija. Istovremeno, svaki peti stanovnik stariji od 15 godina je nepismen i potpisuje se palcem ili krstićem, a čak milion i po građana završilo je samo osnovnu školu.

Osim ovih podataka koji ukazuju na sve veće socijalne razlike, za knjigu rekorda je i da u proseku titulu doktora nauka u proseku mesečno stekne 190 akademaca, odnosno šestoro dnevno. Neverovatna je i statistika da ljudi s najvišom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << akademskom titulom posao čekaju blizu dve i po godine, pa ih je trenutno čak 174 bez posla. Najviše iz oblasti ekonomskih nauka, njih 29.

Hiperprodukcija tog zvanja, prema rečima akademika Dušana Teodorovića, skoro da je urušila srpski obrazovni sistem.

- U Srbiji se na doktorske studije godišnje upisuje gotovo 4.000 akademaca, što govori da će ih za deceniju biti 40.000. To je ne samo besmisleno, već je i cifra koja plaši.

Potrebne su radikalne promene, da bi se stavila tačka na devalvaciju zvanja doktora nauka, ali i naučnoistraživačkog rada - smatra ovaj akademik i univerzitetski profesor u penziji.

Teodorović napominje da je bio član akreditivne komisije i da su u to vreme doneti propisi da niko ne može steći najvišu akademsku titulu ukoliko nema radove objavljen u naučnom časopisu.

Ali kaže da je i tada bilo onih koji su tražili samo gde će da ispune tu formu ne mareći na relevantnost časopisa.

- Zvanje doktora je stepenik više za one koji se bave naukom i hoće da joj posvete život, ali je kod nas postala moda i manija, pa je manje entuzijasta naučnika, a više onih koji pate od veličine i hoće mr,dr i prof. radi promocije u javnosti ili boljeg radnog mesta - smatra Teodorović.

Teodorović ukazuje da je u Srbiji, na primer, sve više menadžera kojima brzopotezno stečene titule doktora ne mogu da budu verifikovane u inostranstvu.

* Da li smete da odete na proslavu mature: Ja sam pozvana, ali..

* Doktor Mali, bruka velika

- Osim časnih i vrednih ljudi koji se usavršavaju, ima i onih koji banalizuju naučno usavršavanje svodeći ga na nekoliko meseci - ukazao je ovaj akademik koji smatra da ima i mladih koji doktorat upisuju da ne dangube jer ne mogu da nađu posao.

Kako se može uočiti na osnovu podataka Nacionalnog repozitorijuma disertacija u Srbiji koji je oformljen septembra 2014, u proseku mesečno doktorira 190 visokoškolaca.

Svojevrsna poplava doktorata zabeležena je krajem septembra 2016. kad je za samo nedelju dana titulu doktora nauka ponelo njih 187.

Zanimljivo je i da na posao duže čekaju žene doktori nauka kojih je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje evidentirano 97.

Tamo je šest žena, nezaposlenih doktora arhitekture i samo jedan muškarac.

Kampanja aktuelne vlasti da Srbija postane poželjna turistička destinacija nije pomogla da četvoro doktora turizma s biroa rada nađu posao.

Penzionisani profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar smatra da je poplava doktorskih titula posledica snižavanja kriterijuma i stadarda, ali i motivima za sticanje tog zvanja koji nisu naučni.

- To nikako nije kompliment za srpski obrazovni sistem i znak je kako se kaže, da je nešto trulo u državi Danskoj - prokomentarisao je Madžar za naš list.

Interesantno je da Srbija slovi za poljoprivrednu zemlju, a da šest doktora poljoprivrednih nauka nema posao.

Kako objašnjava narodni poslanik i penzionisani profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, prema podacima s kraja prošle godine nezaposlenost akademaca svih nivoa u poljoprivredi bila je mnogo veća.

- Na dan 6. decembra 2016. bilo je bez posla 5.513 agronoma ekonomista i veterinara, 418 magistara i mastera i specijalista, kao 46 doktora nauka, ali je moguće da su se u međuvremenu neki zaposlili ili napustili Srbiju i otišli u inostranstvo - otkriva on za naš list ukazujući da prvenstveni razlog tako visoke nezaposlenosti u ovom sektoru leži u brojnim neuspešnim privatizacijama u agroprivredi.

On smatra da jedan broj njih produžava osnovne studije master i doktorskim jer ne može da nađe posao, ali ima i onih kojima je važna samo titula.

- Kriterijumi su sniženi. Profesor može da vodi najviše pet doktoranada (kandidata za doktorsko zvanje) tokom dve do četiri godine i za to vreme ne može da prima i druge. Međutim, ako podelimo broj profesora sa brojem akademaca kojima su mentori, vidimo da je kandidata više nego što je predviđeno - pojašnjava naš sagovornik.

Miladin Ševarlić osvrnuo se i na statistiku o ogromnom broju mladih koji napuštaju zemlju. Među njimaje i mnogo visokoobrazovanih kadrova.

- Iz Srbije je 2015. otišlo 58.000 ljudi, od čega su šestina mladi ljudi s fakultetskom diplomom - kaže je Ševarlić.

Nastavak na Vesti-online.com...