Izvor: Politika, 03.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hijerarhija vesti
Nekada se nisu objavljivale vesti iz crne hronike osim u ekstremnim slučajevima. Sada se TV stanice utrkuju ko će imati takvu ekskluzivu, a dopisnici po regionima spavaju na smenu da ne bi nešto propustili. Inače, dobijaju kaznene bodove
Ako to nisu svađalačke, poražavajuće ili uznemiravajuće vesti iz sfere politike, onda su to potrošački šokovi. Cene u supermarketima skaču kao kestenje na žeravici. Mnogo se pričalo o poskupljenju ulja, a iza toga se ubrzano radilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na precenjivanju drugih namirnica. Ako nisu potrošački potresi onda su kriminalističke vesti: učenik izboden nožem u školskom dvorištu, saobraćajne nesreće sa više poginulih, pljačke pošti i banaka"
Na većini TV stanica ne postoji hijerarhija informacija po važnosti, ozbiljnosti i težini, pa se često dramatično saopštavaju informacije za koje se ubrzo ispostavlja da nisu zaslužile takav tretman, da su pogrešno plasirane na skali dnevnog informisanja, da bi morale da budu drugačije rangirane, formulisane i intonirane. Bezazlen primer sa RTS-a, od utorka, kad je na beogradski aerodrom sleteo ruski avion sa humanitarnom pošiljkom za Kosovo. Prva u bloku vesti, sa podacima o tipu aviona i tovaru, aerodromu, vest je mogla nekome zazvučati kao da je pao, a ne sleteo avion. Kasnije je, pratili smo, bila bolje uobličena, ali je ostala da lebdi ta prva nespretno sročena informacija.
U odsustvu „jačih”, primat često dobijaju naduvane informacije. Nekada se nisu objavljivale vesti iz crne hronike osim u ekstremnim slučajevima. Sada se TV stanice utrkuju ko će imati takvu ekskluzivu, a dopisnici po regionima spavaju na smenu da ne bi nešto propustili. Inače, dobijaju kaznene bodove.
Bilo je manje informativnih emisija i bile su rezervisane sa političko-ideološke teme, plenume i sastanke, kao i vesti iz sveta. Kad su nestale slike sa dekorom kafa plus kisela voda, onda je trebalo naći zamenu i popuniti obavezno vreme. Kako smo se, uglavnom povukli sami u sebe i ostali bez širih i raznorodnijih informacija iz sveta (valjda zato što se preuzimaju i plaćaju), osim onih koje se odnose na nas, u ime bolje informisanosti, TV stanice su se okrenule praćenju života u Srbiji.
Pošto Srbija ćuti i čeka, šta onda preostaje? Kako se ne može javiti ništa o velikim privrednim pomacima, preostaju skandali i vesti o propadanju onog što je ostalo, tenderima na kojima je neko, ko već mnogo ima, svom bogatstvu dodao još jedan komad domovine. I o saobraćajkama na lošim putevima, iz kojih niko ne izvlači pouke.
Lagumi duše – Posle perioda lutanja i traganja za originalnom formom, Biljana Vilimon je, čini se, uspostavila standarde svoje emisije „Lagumi” na TV Studio B. Tačnije, ona se delimično vratila prvobitnom obrascu emisija intervjua koje je nekada uspešno vodila na Trećem kanalu i TV Politika.
Na prvi pogled, ne postoje direktan, dnevni povod za susrete sa odabranim gostima. Biljana Vilimon, međutim, zna da se sa pametnim i obrazovanim ličnostima, sa bogatom biografijom ili neobičnim životnim iskustvima, koje ona nepogrešivo bira, bez obzira na to čime se konkretno bave, uz srdačan i vešt podsticaj uvek može dobiti zanimljiva priča, duhovita, lična ispovest ili kritičko razmatranje o određenim umetničkim ili naučnim disciplinama.
Njena emisija „Lagumi” je postala oaza za onu vrstu razgovora koje je televizija proterala u ime politike i informisanja, neodložnih obaveza, nemanja vremena i svih onih (ne)održivih izgovora zbog kojih nam je život postao ubrzana traka, koja nam mnogo toga oduzima a malo daje. Kod nje se ćaska bez obaveze da se stigne vreme, kod nje se smeje i niko se ne oseća nelagodno, jer ona gosta ne opterećuje važnošću povoda. Sebi je namenila ulogu da bude doterana i ekstravagantna, što je tako ženski i što njoj kao umetnici sasvim „dobro stoji”, a naziv emisije „Lagumi” daje pravo njenim sagovornicima da se sećaju, da budu iskreni i zaplove lagumima duše.
Igre bez granica ili „Tvrđava” – Dekor je impresivan, srednjovekovno utvrđenje u moru, takmičarske ekipe mlade i spretne, spremne na sva iskušenja. Rijaliti program „Tvrđava” ili „Fort Bojard” je otvoreni poziv na avanturu, na izazov, na ogledanje u ekstremnim sportskim veštinama. To zaista mogu samo odabrani.
Ovaj rijaliti program iznikao je iz nekada veoma popularnih i rado gledanih „Igara bez granica”, kada su se ekipe iz raznih zemalja takmičile u sportsko-zabavnim zadacima. Ovde su te igre duha i tela izdignute na viši, ozbiljniji nivo lične i grupne sposobnosti takmičara, da bi sve bilo uzbudljivije i napetije. Gledaocima nikad dosta adrenalina. Neke od tih takmičarskih kategorija su tako rizične da bi uz njih valjalo staviti upozorenje za decu i one koji se tako osećaju: nemojte probati to kod kuće"
Branislava Džunov
[objavljeno: 04/04/2008]
.jpg)
