Izvor: Blic, 31.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hervin sa šajkačom
Hervin sa šajkačom
VALJEVO - Srednjoškolci iz nemačkog grada Ingolštata boravili su u uzvratnoj poseti kod svojih vršnjaka iz Valjeva. Na kraju trodnevnog gostovanja mladi Nemci su dugo svojim domaćinima zahvaljivali na gostoprimstvu, izgrlili se sa njima i izjavili da su se u Srbiji osećali sjano. Prijateljstva započeta letos u Nemačkoj, kako su mladi saopštili, posle ove posete zaključena su za večna vremena.
Valjevski gosti su tinejdžeri koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rade kao volonteri u Omladinskom centru u Ingolštatu, koji letos posetili učenici valjevske Tehničke škole u okviru projekta 'Evropa bez granica'. Prijateljstvo započeto u Nemačkoj potvrđeno je u Valjevu. Mladi Nemci su bili smešteni u porodicama svojih domaćina, obišli su znamenitosti valjevskog kraja poput Istraživačke stanice i pećine u Petnici, reku Gradac, manastira Ćelije i Lelić.
Gosti ističu da su ih najviše oduševili ljudi. U nezaboravnom sećanju, kažu, da će im ostati srpski kulinarski specijalitete, zajedničke večere i izlasci u grad, vicevi i muzika.
- Nigde nisam videla da su ljudi, stari ili mladi, toliko opušteni i otvoreni kao ovde. Nemački tinejdžeri nisu takvi iako zbog standarda imaju mnogo više mogućnosti za provod. Ovde su ljudi uvek nasmejani i zadovoljni onim što imaju - kaže petnaestogodišnja Vlada.
Važno je i ono što se Vladi nije svidelo, a to je veliki broj pasa na ulicama i nepažljivih vozača. Mladoj Nemici nije jasno zašto 'svi voze kola kao na trkama'. Glavna atrakcija u ekipi gostiju bio je tamnoputi Hervin koji se odmah 'primio' na srpske običaje, stavljajući na glavu šajkaču koju je dobio od svog domaćina Ivana.
- Nisam smatrao da je to neobično, ali sam primetio da me, dok smo šetali gradom, ljudi čudno posmatraju. Onda su počeli da prilaze i da se upoznaju sa mnom. Kad se vratim u Regensburg, svima ću ispričati da sam upoznao gostoljubive ljude i stekao nove prijatelje, a 'Stage band', koji nam je poslednje veče svirao, pokušaću da angažujem, jer im je repertoar fenomenalan - priča Hervin.
Ovaj momak nije primetio pse lutalice i dodaje da mu je najlepše bilo na Gradcu, gde se u netaknutoj prirodi osećao veličanstveno, a da su ga specijaliteti u etno restoranu, od kajmaka do ajvara, bacili s nogu.
Devetnaestogodišnja Helena kaže da pre polaska u Valjevu o Srbiji nije znala ništa, sem uobičajenih medijskih priča 'da je u toj zemlji opasno'.
- Shvatam koliko je to velika greška. Zato je važno putovati, upoznati obične ljude. A Srbi su zaista gostoljubivi i otvoreni. Razlike postoje, ali svaki narod ima specifičnu kulturu. Da bi imali sreću na planeti, potrebno je da upoznamo kulture drugih naroda i cenimo jedni druge - poručuje Helena.
Predrag Vujanac
