Izvor: RTS, 17.Nov.2011, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Heroj iz Obrenovca
Jugoslav Jovanović iz Obrenovca dečak je vedrog duha, omiljen u razredu. Jugoslav, međutim, ima bolest kostiju, koju je moguće izlečiti, ali uz skupe terapije. Majka Zorka radi i čeka bolje dane kako bi prikupila novac i odvela sina na ispitivanja.
Ekipa RTS-a Jugoslava Jovanovića zatekla je na probi. U školskoj predstavi Jugoslav igra kralja koji voli svoj narod i koga narod iskreno voli.
Uprkos činjenici da je svaki korak uz pomoć štaka bolan i težak, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a pad opasan, ovaj mališan ne skida osmeh. Zato nije čudo što je stalno okružen drugovima.
Njegovi školski drugovi za njega imaju samo reči hvale - kažu da je Jugoslav uvek spreman da pomogne, da je nasmejan, da je drug vedrog duha i da uživaju u njegovom prisustvu.
Odeljenski starešina Željka Ninković kaže da je Jugoslav dete "koje se brzo i svakome podvuče pod kožu". Prema njenim rečima, retke su situacije kada je Jugoslav tužan ili razočaran.
Iz škole, kaže razredna, izostaje samo kad mora, kad polomi ruku ili nogu. A to mu se do sada dogodilo osam puta. Ipak, za sebe kaže da nije bolestan i da su lekari možda postavili pogrešnu dijagnozu - osteogenezis imperfekta.
"Prvi put sam slomio ruku u vrtiću. Drug i ja smo se igrali, bila je nizbrdica, sapleo sam se na kamen, i slomio ruku. Stalno sam u gipsu, to me nervira", kaže Jugoslav.
Samohrana majka Zorka zbog toga što brine o sinu ostala je bez posla. Dovodi ga u školu, a između časova mu pomaže da pređe iz kabineta u kabinet, sa sprata na sprat.
Lekari kažu da bi uz terapiju njegove kosti postale jače, ali pre toga moraju da se urade razna ispitivanja.
"Moram da ga odvedem prvo kod endokrinologa, ali još uvek ne mogu jer nisam u dobroj finansijskoj situaciji", kaže Zorka Đokić.
Godinama Zorka nema čime da plati komunalije, a zbog duga isključena im je i struja.
Ova porodica živi skromno, od onog što Zorka zaradi čisteći po kućama. Teško im je, ali to vešto kriju. Jugoslava, ni majka, ni drugovi, ni razredna, nikad nisu videli da
plače.
Dugo se Jugoslav borio da ne zaplače kada ga je ekipa RTS-a pitala šta bi želeo da bude kad poraste. Na pitanje šta želi da bude kad poraste, Jugoslav je, prvi put, sa suzom u oku, rekao da "ne može da bude ništa".
