Izvor: Politika, 05.Feb.2014, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Heroinska „epidemija” u SAD
Fatalno predoziranje filmske zvezde skrenulo pažnju da je u Americi postao sve kraći put od pilule do igle
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Dok su umiranja anonimnih zavisnika samo statistika, fatalno predoziranje filmske zvezde „oskarovca” Filipa Simora Hofmana (46) povod je za konstataciju da je on koliko žrtva ličnih slabosti, toliko i nove heroinske epidemije koja pogađa SAD.
Broj korisnika heroina, najpotentnije droge, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iznosi se povodom tragedije talentovanog glumca na vrhuncu kreativne snage, ovde je za ped godina porastao za 80 odsto: sa 373.000 u 2007, na 669.000 u 2012, poslednjoj za koju su kompletirana istraživanja federalne Agencije za mentalno zdravlje i zloupotrebu supstanci.
Prema istom izvoru, broj godišnjih predoziranja je takođe u dramatičnom usponu: u prvoj deceniji ovog veka broj žrtava porastao je za 55 odsto.
Glavnim izazivačem nove heroinske epidemije smatra se sve kraći put „od pilule do igle”. Novi ovisnici počinju sa sintetičkim opijatima koji se nalaze u lekovima za umanjivanje bolova, a pošto je sistem za suzbijanje pribavljanja ovih pilula na recept postao veoma efikasan, korisnici se okreću „klasici”: uličnom heroinu.
Između ostalog i zato što je ne samo dostupan, nego i jeftin. U Njujorku jedna doza danas, kako se iznose mediji, može da se nabavi za samo šest dolara, jeftinije od boce najobičnijeg vina, što objašnjava i činjenicu da je u Homfanovom stanu pronađeno čak pedesetak ovakvih „paketića”.
Njujork, u čijoj je umetničkoj četvrti Grinvič vilidž stanovao preminuli glumac, odvajkada je heroinska prestonica SAD, ali predstavnik za štampu DEA, agencije za borbu protiv narkotika, podsetio je ovim povodom „da heroin ne zna za geografske i demografske granice”.
Nekada samo „hobi” u urbanim centrima, danas podjednako pogađa i predgrađa, ali i ruralna područja. Vermont, jedna od najmanjih država SAD (626.000 stanovnika), suočen je sa istinskom heroinskom krizom, a problem postaje sve veći i u seoskim područjima Kentakija.
Iz DEA upozoravaju da današnji heroinski talas umnogome podseća na onaj iz sedamdesetih, mada ima i suštinskih razlika. Novi klijenti narko-dilera su sve mlađi i bolje stojeći, droga ne mora više da se kupuje u mračnim sokacima i na ćoškovima (razvijene su mreže kućne dostave za one koji to sebi mogu da priušte), ali je glavni problem ostao: kupac ne zna šta kupuje.
Heroin može da bude čist (što je retko), s tim, što je čistiji – to je i ubistveniji. Pravilo je da međutim da se „skraćuje” dodavanjem neškodljive sode bikarbone, ali u poslednje vreme i pojačava sa „fentanilom”, sintetičkim opijatom koji je farmaceutska industrija namenila umanjivanju bolova bolesnika u poodmakloj fazi raka.
Zbog toga zavisnici ne mogu unapred da odmere koliko mogu da podnesu, čime povećavaju rizik od predoziranja. Ovo je objašnjenje za nedavne talase heroinskih smrti: 22 žrtve u okolini Pitsburga, 37 (od septembra) u Merilendu i 91 u Virdžiniji (u prvih devet meseci 2012).
Što se tiče geografskog porekla, u sve većoj meri heroin ovde stiže iz Meksika, sudeći po velikom povećanju broja zaplena na južnoj američkoj granici (232 odsto između 2008. i 2012, prema podacima DEA). Glavni izvor heroinske sirovine (opijuma) međutim jesu polja maka na jugu Avganistana, čije uništavanje nije više prioritet američkih okupacionih snaga, sada zauzetih pripremama za povlačenje.
Smrt Filipa Simora Hofmana, čijim se velikim ulogama upravo odaje pošta, povod je i za ponovno objašnjavanje fatalne privlačnosti ove droge. Njeno ubrizgavanje direktno u venu najkraći je put do psihotičkih „visina”: blaženstvo koje donosi je kratko, ali snažno, objašnjeno je u nedavnoj dokumentarnoj emisiji javnog TV servisa Pi-Bi-Es. Zavisnici govore o izuzetno dubokom osećaju zadovoljstva, stanju u kojem im se čini da su im sve želje ispunjene, osećaju distance od ovoga sveta...
To može da potraje četiri do pet sati. A onda se treba ubosti ponovo. I tako sve do neizbežnog kraja... Heroinska smrt je inače bolna agonija: previše droge u krvotoku blokira urođeni refleks za disanje, a kad se isključe pluća, ugasi se i srce.
Milan Mišić
objavljeno: 05.02.2014.
.jpg)
