Izvor: Politika, 06.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Herceg Novi:Šta je oteralo goste
Cene smeštaja na hercegovskoj rivijeri ponegde i padaju ovih dana usled tržišnih uslova jer tražnja nije očekivana, pa su od najavljivanih viših kod mnogih stanodavaca sve bliže prošlogodišnjim
Herceg Novi – Popodnevna razglednica ovih dana na obali Bijele bila je poput scene u kasnim prolećnim ili predjesenjim danima, osim vrućine, prave julske. Nekoliko šetača, majke sa decom, grupa mornara sa usidrenih brodova u brodogradilištu i nešto kupača na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << plažama bez gužve. U susednim Baošićima turistima zaposednuta kupališta, ali ne kao lane. U Đenovićima, Kumboru, Zelenici i Meljinama je slična slika. Kupača ima, ali ne kao što se očekivalo. Na hercegnovskim plažama je sasvim dovoljno mesta, bez predviđene julske gužve. U gradu nema čak i letnjeg saobraćajnog kolapsa. Jedino Igalo odskače jer u ovom banjskom delu hercegnovske obale „vri”, ali opet, kažu upućeni, ne kao prošle godine.
„Paradajz turisti”, kako meštani podrugljivo nazivaju goste koji sa sobom nose hranu i traže što povoljniji privatni smeštaj, biće traženi ove sezone i na hercegnovskom primorju. Odbila su ih poskupljenja na svakom koraku, komentarišu oni koji su ipak došli ovde da letuju.
Jučerašnji podaci Turističke organizacije Herceg Novog navode da se na hercegnovskoj obali odmara registrovanih 11.352 turista. To je, beleže cifre, za 1,5 odsto više nego u isto vreme prošle godine. Stranih, najviše iz Srbije i BiH je 9.563, domaćih 1.789. U hercegnovskim hotelima, kojih je nevelik broj pa se zato ovih dana lako u pojedinim ne nalazi mesto, boravi 3.692 turista, osam odsto manje nego prošle godine u ovo vreme. U privatnom smeštaju zabeleženo je pet odsto više registrovanih turista nego lane – 5.532. Poznato je da su podaci Turističke organizacije relativni, jer se broj neregistrovanih ne može utvrditi, ali je izvesno da ove godine mnogo više gostiju registruje svoj boravak. Ne prijavljuju se uglavom vlasnici vikend i kamp-kuća i njihovi gosti kojih je veći broj na rivijeri. Činjenica je da su najpuniji hoteli sa najnižim cenama i najmanjim komforom kao što su „Igalo” i „Tamaris” u Igalu koji sa popunjenošću 80 odsto broje dane svoje poslednje sezone pred rušenje.
Šta odbija turiste i odvlači ih na druge destinacije? Gosti iz Srbije komentarišu da ih „nerviraju” bespotrebna plaćanja kao što je eko-taksa, a naročito mera zabrane unošenja hrane kao i mnoga poskupljenja
Hrana je značajna stavka za veliki broj gostiju hercegnovske obale a domaćini su cene digli u nebesa. Na primer, na hercegnovskoj pijaci cene su primetno više nego prošle sezone. Kajmak iz Srbije je 10 evra, a sir pet. Najjeftinija riba su girice koje koštaju četiri evra po kilogramu. Od povrća krompir je uobičajeno najjeftiniji i košta pola evra, šargarepa i paradajz su 1,5, jaja su 15 centi po komadu. Šljive, kruške i nektarine su 2,5, lubenica 0,5 evra po kilogramu, smokve 2 evra. Piletina je 3,5, juneće i svinjsko meso najjeftinije od 5,5 evra. U restoranima ne važe prošlogodišnje cene. Skuplji su i hrana i piće. Kafa je od 70 centi preko evra i više, najjeftinija pica oko četiri evra, čaša vina i po dva evra, a palačinke na obali i po 1,5 evra.
Iznajmljivanje ležaljki i suncobrana je od tri do pet evra. Parking je u proseku pola evra po satu, lokalni prevoz je poskupeo pa je prosečna destinacija evro. Vožnja brodićem do luštičkih plaža i izletišta poskupela je za evro, sa pet na šest. Cena od 50 evra za vožnju padobranom koju vuče gliser je jedan od luksuza koji ogromna većina turista sebi ne priušti.
Cene smeštaja na hercegovskoj rivijeri ponegde i padaju ovih dana usled tržišnih uslova jer tražnja nije očekivana, pa su od najavljivanih viših kod mnogih stanodavaca sve bliže prošlogodišnjim. Tako je u mestima rivijere krevet u apartmanu prve kategorije od 10 do 15 evra, ležaj u sobi devet, a iznad magistrale dalje od obale od sedam do devet evra. I u gradu je slična situacija, ali se cene ležajeva na obali kreću po 15 evra i zadržavaju se više cene luksuznih apartmana.
----------------------------------------------------------
Cene apartmana i do 100 evra
Kotor – U Kotoru trenutno boravi 973 turista, od kojih je 950 stranih i 23 domaćih, a preko 80 odsto ih je u hotelskom smeštaju. Za prvih pet meseci ostvarena je 21.945 noćenja, što je na nivou prošle godine. U kotorskoj turističkoj organizaciji kažu da je od 1. maja do danas izdato 80 rešenja o registraciji privatnog smeštaja, dok ih je još desetak u proceduri. Tokom sezone, cene izdavanja kreveta se kreću od 10 do 15, a apartmana od 40 do 100 evra, u zavisnosti od kategorije. U hotelskom smeštaju cene se tokom sezone kreću od 65 do 210 evra za noćenje, zavisno od kategorije objekta. Kroz izletničke programe Kotor je za prvih pet meseci posetilo nešto više od 50.000 turista, a prihod od izletničke takse ostvaruje se u stopostotnom iznosu. „Kotorske bedeme je od 1. maja do danas posetilo preko 7.000 turista" – navode u Turističkoj organizaciji Kotor. Nautički turizam beleži dobar bilans. Za prvih pet meseci kotorsku luku posetilo je 55 velikih kruzing brodova sa 11.166 putnika i 64 jahte sa 413 putnika, što je dva puta više u odnosu na isti period prošle godine.
„U Kotoru je veliki broj nekretnina u posedu stranaca koji se putem domaćih i inostranih veb sajtova reklamiraju bespravno. Njima je teško ući u trag, ali uz pomoć policije i drugih nadležnih organa ovu pojavu ćemo svesti na minimum, jer smo do sada te objekte već identifikovali", rekao je prilikom boravka u Kotoru, glavni turistički inspektor Božo Vučeković i istakao da će nadležni u tom pogledu zabraniti rad ovakvim objektima uz korišćenje represivnih mera – isključivanje vode i struje. „U republičkoj turističkoj inspekciji trenutno se radi na statističkim podacima, kako bi se utvrdio broj gostiju i noćenja, a uporedo apelujemo na sve turističke poslenike da prijave svoje goste i na vreme plate boravišne takse kako je to propisima predviđeno", rekao je Vučeković. U kotorskoj turističkoj organizaciji obećavaju da tokom sezone neće biti problema sa snabdevanjem grada strujom i vodom. Oni ističu rast prihoda u segmentu izletničkog i kruzing turizma a poseban doprinos ovoj privrednoj grani je, kako kažu, otvaranje novih hotela koji su i ambijentalno prilagođeni, što doprinosi kvalitetu smeštaja u Kotoru.
Ž. K.
A. Gavrilović
[objavljeno: 07/07/2008]
