Izvor: Politika, 09.Feb.2014, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hemijska kastracija ne rešava problem seksualnog nasilja
Makedonski parlament izglasao je uvođenje nove vrste kazne za nepopravljive pedofile i silovatelje – redovnu hormonsku terapiju protiv seksualnog nagona
Hemijska kastracija za pedofile u makedonskom Krivičnom zakonu, koji je izglasalo Sobranje, ponovo je pokrenula pitanje da li se injekcijom za smanjenje polnog nagona može uticati na smanjenje seksualnog nasilja.
Lekari, psiholozi i kriminolozi iz celog sveta odavno su poručili zakonodavcima da zločinima pedofila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i silovatelja ne rukovode neobuzdani seksualni nagoni, već mnogo komplikovaniji psihopatološki motivi za nasilje.
– Sva relevantna istraživanja seksualnog nasilja ukazuju da nije reč o primarno seksualnom zadovoljenju, već o činu moći i dominacije, gde je sam seksualni akt pretežno čin ponižavanja žrtve i njenog potčinjavanja učiniocu, što ne mora uvek da podrazumeva i klasičan seksualni odnos. Zato kastracija ne može ostvariti svoju svrhu – kaže dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Veoma su retke zemlje u Evropi koje propisuju takozvanu hemijsku kastraciju, upravo zato što se pokazala kao neefikasna. Osim toga, zasnovana je na principu dobrovoljnosti, a to znači da se može primeniti samo ako osuđenik pristaje da redovno prima hormonsku terapiju.
– Čak i ako bi se kastracija prinudno sprovodila ili, da zamislimo bizaran slučaj – da se uvede prava fizička kastracija, što bi bilo suludo – ni to ne bi rešilo većinu slučajeva seksualnog nasilja, naročito kada je reč o zloupotrebama dece. Jer najveći broj takvih krivičnih dela ne svodi se na klasičnu obljubu, već na druge vrste seksualnih činova, što znači da se eliminisanjem polne moći potencijalnog učinioca ne bi postigli očekivani efekti, jer bi on mogao da zloupotrebljava žrtvu na druge načine – kaže dr Škulić.
Iako istraživanja ne pokazuju značajno povećanje broja seksualnih krivičnih dela ni slučajeva takozvane pedofilije, kaže naš sagovornik, o kastraciji se poslednjih godina mnogo govori, a to se u kriminologiji naziva „moralnom panikom”, koja predstavlja jedan vid „spinovanja” u oblasti krivičnog prava.
– Kada se javnost uporno zasipa takvim idejama, uz stavljanje u fokus pojedinih posebno brutalnih krivičnih dela te vrste, a naročito kada su njihove žrtve deca, onda ta ista javnost očekuje drastično pooštravanje kazni ili uvođenje novih sankcija, poput ove famozne kastracije – kaže dr Škulić.
Ponekad se javljaju i ideje o fizičkoj kastraciji, što bi, po njegovim rečima, predstavljalo vraćanje u srednji vek.
– Ako bi silovatelji bili kastrirani, onda se može postaviti pitanje koja je adekvatna kazna za lopove. Reč je o telesnom kažnjavanju, koje danas poznaje samo još šerijatsko pravo, ali sam siguran da ono nije uzor za moderna evropska zakonodavstva – kaže dr Škulić.
Najznačajniji srpski srednjevekovni pravni akt – Dušanov zakonik (iz 1349. godine) propisivao je kaznu odsecanja ruku za krivično delo silovanja. Nije bilo ni govora o onome što se danas stručno zove kastracija.
– Neko ko je sklon šali mogao bi da zaključi da možda Makedonci teže uvođenju telesnih kazni sledeći primer čuvenog Zakonika srpskog cara Dušana Silnog, koji je vladao i na teritoriji današnje Makedonije, uostalom krunisan je u Skoplju. U tom, tada veoma naprednom zakoniku propisivane su telesne kazne, ali se za silovanje učiniocima nije odsecao onaj deo tela na koji sada cilja makedonski zakonodavac, već su im odsecane ruke.
Imajući u vidu da su tadašnje kazne uobičajeno bile surove, moglo bi se zaključiti da je car Dušan bolje razumevao prirodu silovanja nego što to čine današnji savremeni zakonodavci koji uvode kastraciju – kaže profesor dr Milan Škulić.
Makedonski poslanici izglasali su zakonsko rešenje koje propisuje da će povratnici, oni koji drugi put učine krivično delo seksualnog nasilja, dobijati hemijsku injekciju jednom u šest meseci. Osim toga, pooštrili su zatvorske kazne za ove zločince. Možda će za nekoliko godina izvestiti kriminološku nauku o tome koliko je povratnika pristalo na hemijsku kastraciju i da li je smanjena stopa povrata.
U Srbiji je zabeležen slučaj jednog osuđenika koji je sam tražio da bude kastriran. Obratio se pismom sudijama Vrhovnog suda: „Nisam siguran da neću ponoviti zločin kada mi istekne kazna. To je neka sila koja me tera. To je jače od mene. Zato tražim da me kastriraju medicinskim putem.”
To je zapravo bila njegova žalba Vrhovnom sudu, pisana iz zatvora 2007. godine. Osuđen je zbog serijskih silovanja učenica u školskim toaletima u Novom Sadu. Zabeleženo je da je posle svakog silovanja odlazio u berbernicu kako bi skratio kosu i obrijao bradu, da ga žrtve ne bi prepoznale ako bude uhvaćen.
Nije tražio blažu kaznu, nego hemijsku kastraciju. Njegovoj molbi nije udovoljeno, jer naš zakon ne poznaje ovu meru, a da li je još u zatvoru ili je izdržao kaznu, nije nam poznato.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 09/02/2014
