Izvor: RTS, 13.Jun.2011, 21:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Heljda sve popularnija

Posle Uredbe Ministarstva finansija kojima je porez na brašno od heljde smanjen sa 18% na 8%, veliki broj poljoprivrednika opredelio se za gajenje te kulture. Setva heljde u novovaroškom kraju biće završena za desetak dana.

U novovaroškom kraju u toku je setva heljde za koju vlada sve veće interesovanje, posebno posle Uredbe ministarstva finansija od 8. maja, kojom je porez na brašno od heljde smanjen, i sada iznosi 8%, kao i za žitarice.

Tom uredbom ispravljena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je nelogičnost i nepravda na koju već nekoliko godina upozoravaju proizvođači, lokalne uprave i mediji. Setva heljde trebalo bi da bude završena do poslednje sedmice juna.

Plod heljde je zrno trouglastog oblika koje služi isključivo za ljudsku ishranu. Prema botaničkoj klasifikaciji, heljda nije žitarica, ali se svrstava u tu grupu namirnica zbog sličnosti hranljivog sastava i načina pripreme. Naziva se crnim žitom.

Iako nije žitarica već zeljasta biljka, srodna rabarbari, heljda ima sve dobre osobine kao i integralne žitarice, osim toga bogata je lizinom, esencijalnom amino-kiselinom, a siromašna masnoćama i kalorijama: 100 g jestivog zrna daje 335 kalorija. Vrlo je bogata hranljivim sastojcima, mineralima i vitaminima. Najbogatija je ugljenim hidratima, belančevinama i biljnim uljem. Sadrži proteine nalik na gluten (11,5-12%), zasićene masne kiseline, biljno ulje, ugljene hidrate (do 85% skroba), potom minerale: kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, natrijum, selen i fluor, kao i mikroelemente jod, cink, brom i dr.

Sadržaj vitamina je sličan ostalim žitaricama. Ima skoro sve vitamine grupe B, vitamin E i rutin koji utiče na krvni sistem i nervne ćelije. Sastojak heljde je i agrimin koji smanjuje rizik sterilnosti. Heljda je lako probavljiva i mogu je koristiti lica sa poremećenom probavom. U ishrani se koristi oljušteno zrno i brašno.

Na zlatarskim poljima setva je u punom jeku, iako zbog kiše malo kasni, ali optimalni rok još nije prošao. Najveći proizvođač heljde u Srbiji, Jekoslav Purić, ovog juna zasejaće 30 hektara, za trećinu više nego lane.

"Upravo sam unapred prodao ovo seme koje sejem", priča Purić. "Ako bog da pa donese do roda, sve je unapred prodato, pa će da bude zasejano sve u okruženju."

Interesovanje za heljdu, zdravu i hranljivu biljku, poslednjih godina stalno raste i na tržištu i među ratarima, pa će ove godine u novovaroškom kraju biti zasejana na 150 hektara, više nego ikada ranije.

"Ne samo što se povećavaju površine već se širi i asortiman proizvoda od heljde", navodi Milinko Šaponjić iz Poljoprivredne službe opštine Nova Varoš. "Poslednjih godina imamo dva proizvođača koji proizvode jastuke punjene ljuspicama heljde, tu su i razne testenine, a u skorije vreme prodavaće se i oljušteno zrno heljde koje se koristi slično kao pirinač."

Sada zasejana heljda sazreće početkom septembra. Do tada ratare očekuje i žetva raži koja je posle mnogo godina opet posejana na zlatarskim poljima. Na ranije gotovo zapustelim oranicama rastu i ovas, ječam i spelta, organski gajeni pod nadzorom stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna.

Za seoska domaćinstva u planinskom kraju iznad 1.000 metara nadmorske visine, gde druge žitarice ne uspevaju, to je i nada za budućnost. Njihova prednost je u tome što na livadama i njivama nikada nisu koristili pesticide i veštačka đubriva, pa odmah mogu započeti organsku proizvodnju.

Nastavak na RTS...