Izvor: Radio 021, 03.Okt.2015, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Helikopteri "prva pomoć" na putevima
Na putevima Srbije svake godine pogine od 650 do 1.000 ljudi, a gotovo 17.000 ljudi bude povređeno u saobraćajnim nezgodama.
Upotrebom helikoptera u hitne medicinske svrhe, broj poginulih na putevima bi mogao da bude znatno smanjen i uvođenje takvog sistema je praksa koja postoji u većini razvijenih zemalja. U Srbiji taj sistem ne postoji, ali kako su Danasu rekli u Ministarstvu saobraćaja, oni su spremni da iniciraju stvaranje administrativnih uslova za tako nešto i veruju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << da bi takav sistem uskoro mogao da zaživi.
- Helikopterski servis je praksa u razvijenim zemljama i potrebno je da ga ima i Srbija, budući da je dokazao značaj u smanjenju smrtnih ishoda povređenih u saobraćaju. Mi ćemo inicirati stvaranje administrativnih uslova, a prema informacijama iz AMSS-a, oni su u fazi planiranja tog servisa - kažu u ovom Ministarstvu.
U Ministarstvu saobraćaja i građevinarstva tvrde da ima i zainteresovanih investitora, pa nema razloga da Srbija ne unapredi pomoć povređenima u saobraćaju. Ovakav sistem obično, kako napominju, organizuju države isključivo kroz civilne strukture a posebno su zainteresovana osiguravajuća društva, auto-moto savezi, bolničke i druge organizacije.
Uvođenje helikopterskog sistema bi, tvrdi za Danas diplomirani građevinski inženjer Branimir Ujdur, uticalo na trajno smanjenje broja povređenih i poginulih u saobraćajnim nesrećama, ali i ukupnih troškova koji opterećuju budžet. - Za poslednjih 20 godina u Srbiji je poginulo oko 20.000 ljudi, povređeno je bar 300.000, a materijalna šteta jednaka je vrednosti državnih puteva u Srbiji koji su procenjeni na 9,5 milijardi evra. Nameće se potreba za vraćanjem helikopterskog servisa na naše puteve koji bi u tzv. "zlatnom satu" mogli da zbrinu, na mestu udesa, unesrećene i na vreme ih hospitalizuju - napominje Ujdur.
Njegov predlog je da se na četiri mesta formiraju helikopterske jedinice, u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Čačku, kako bi se pokrila mreža glavnih puteva.- Naša je obaveza da idemo u susret zahtevima Evrope, gde ovakav sistem postoji, a kod nas je ukinut 1991. Imamo pilote i obučene lekare, kao i mehaničare. Treba napomenuti da se 30 odsto helikopterskih jedinica angažuje zbog saobraćajnih udesa, a preostalo za nadgledanje granica, puteva, gorske službe, poplava, zemljotresa, nemira - ističe Ujdur.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je uvođenje helikopterskog sistema u medicinske svrhe moralna obaveza države, ali napominje da to mora da bude posebna služba, odvojena od vojske.
- Nekada je tokom osamdesetih nosilac tog sistema bio tadašnji Auto moto savez Jugoslavije, naravno u saradnji sa zdravstvom. Tada se sarađivalo sa vojskom, međutim to je bilo kompromisno rešenje. Da bismo imali efikasnu hitnu službu ona mora biti odvojena od vojske - ističe Radić za Danas.
Najbolji primer je, naglašava on, Nemačka. - Nosilac ovog sistema u Nemačkoj je automobilski savez ADAC, imaju žute helikoptere, sarađuju sa bolnicama koje imaju svoje heliodrome, lekare koji su specijalno obučeni za to - napominje Radić i kaže da je uvođenje helikopterskog sistema neophodno, kao i da mora biti isključivo u civilnim rukama.
