Izvor: RTS, 15.Okt.2009, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hebrang neinformisan - HRT kriv
Iako Hrvatska radio televizija funkciju javnog servisa nominalno ispunjava, na udaru ovih dana je Informativni program. HRT-om niko nije prezadovoljan, ali ni prekritičan, što pokazuje da se ne udvaramo nikome, poručuju čelni ljudi HRT-a.
Medijski javni servis Hrvatske ovih je dana, često, i sam vest. Posle jednog komentara u kvizu "Želite li da postanete milioner", Tarik Filipović zamalo da ostane bez angažmana, a posle koketiranja s predsedničkom kandidaturom, Denis >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Latin i emisija "Latinica" vraćaju se na ekrane tek u januaru.
Najnovija vest iz Zagreba glasi: Izborni štab HDZ-ovog kandidata Andrije Hebranga optužuje HRT da je njihovom dojučerašnjem članu, danas nezavisnom kandidatu za predsednika, pre emisije saopštio pitanja iz opšte kulture, pa je tako Andrija Hebrang ostavio daleko lošiji utisak od Nadana Vidoševića.
Gde je granica između javnog interesa, i komercijalnog interesa koji pred medije postavlja tržište?
Prvi čovek HRT-a smatra da predvodi javni servis koji je, za razliku od većine na ovim prostorima, uspostavio balans između kvaliteta i gledanosti.
"Za mene je gledanost bit našeg posla, a ako ona donosi i dobar marketinški prihod, onda je to za mene i dodatni uspeh", rekao je generalni direktor HRT-a Vanja Sutlić.
Funkciju javnog servisa, gotovo svi će vam reći, HRT nominalno ispunjava. Ima naučne, obrazovne i sadržaje za decu. Na udaru je Informativni program.
"Smene su počele pre dve godine, suzbija se svaki pokušaj da se bavimo istraživačkim novinarstvom, ljudi se demotivišu, pritiskaju, stavljaju se na mesta koja nisu adekvatna njihovim sposobnostima. Jako tužna i loša faza za TV novinarstvo u Hrvatskoj", smatra autor emisije "Latinica" Denis Latin.
Čelni ljudi HRT-a kažu da s Medijskim javnim servisom Hrvatske niko nije prezadovoljan, ali ni prekritičan i da to, kako navode, pokazuje da se ne udvaraju nikome. Programsko veće, koje se iz stručnog ugla bavi programom, i samo je na udaru kritike.
Nada Zgrabljić-Rotar sa Univerziteta u Zadru smatra da bi trebalo osamostaliti potpuno rad Programskog veća HRT-a, ali da bez obzira na pojedine "ekscese i prigovore stvari sada idu u dobrom smeru".
Stručnjaci podsećaju da je, uprkos kritikama javnosti i mnogih institucija, uočljiv veliki napredak, posebno u odnosu na period pre 10 godina.
Nezavisnost u radu rukovodstvo HRT-a zasniva na činjenici da o njihovim prihodima više ne odlučuju Vlada i parlament.
Osim marketinga, najviše 9 minuta u satu, zakonskom odredbom definisano je da TV pretplata iznosi 1,5 odsto prosečne neto mesečne zarade, što je sada oko 10 evra.
Na HRT-u, zajedno sa spoljnim saradnicima, ima oko 4.000 ljudi, a plan je da iz firme, na razne načine, uskoro ode osam stotina ljudi.
