Izvor: Politika, 04.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hašim Tači, partner Srbije?
„Ko može biti naš partner na Kosovu”, pitao me je Zoran Đinđić, pokojni premijer Srbije, maja 2002. godine. „Hašim Tači”, odgovorio sam mu bez dvoumljenja, primetivši blago čuđenje u njegovim očima, koje je ubrzo zamenilo iščekivanje argumenata.
U to vreme Tači je bio predsednik Demokratske partije Kosova (PDK), druge stranke u koalicionoj vladi, i stranke koja je dala i premijera, Bajrama Redžepija. U institucionalnom smislu, Tači možda nije mogao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da bude pravi predstavnik da bi počela komunikacija sa Srbijom – proces koji je započeo nakon dugog čekanja, posredstvom međunarodne zajednice. Ali, bez sumnje, on je bio najpogodniji čovek.
Hašim Tači je bio spreman da započne dijalog sa Srbijom, koji je zahtevao veliku političku hrabrost i jasnu viziju. On je bio oslobođen bilo kakvog straha od takvog dijaloga koji bi stvarao klimu nadanja, klimu koja bi iza sebe ostavila prošlost punu sukoba.
Prvo, Tačija niko nije mogao da optuži i da mu traži polaganje računa za komunikaciju sa Beogradom. Niko nije mogao da posumnja u njegove dobre i konstruktivne namere bivšeg političkog vođe Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) za promenu istorije, sada kroz dijalog i saradnju.
Takođe, iako je Tači bio borac i vođa OVK, protiv njega nije podignuta optužnica Haškog tribunala za zločine ili zlodela. On je bio borac za oslobođenje svog naroda, a ne protiv srpskog naroda. Za njega rat nije bio samo životni poziv, već iznuđeno rešenje zbog ugnjetačke mašinerije pod vođstvom Slobodana Miloševića. Osim toga, Tači nije od onih koji pre sukoba nije hteo da izabere dogovor. Uostalom, bio je među potpisnicima sporazuma iz Rambujea, čime je i najvišepokazao da mu je cilj da se izbegne rat.
Kao premijer Albanije, zatim kao ministar spoljnih poslova, lično sam bio ubeđen u politiku otvaranja i saradnje sa Srbijom, i imao sam i podršku Hašima Tačija.
Nažalost, susret između Đinđića i Tačija, kome smo se svi nadali, nije ostvaren, budući da je marta 2003. godine, premijer Đinđić ubijen, a zajedno s njim i jedna jaka spremnost da se podignu mostovi komunikacije i saradnje između Albanaca i Srba.
Danas, 2008, šest godina nakon tog razgovora, ubeđen sam još više u ono što sam rekao premijeru Srbije tog majskog dana 2002. Hašim Tači je potreban partner Srbiji na Kosovu. Današnje okolnosti su još povoljnije da on odigra ulogu glavnog vođe i vizionara i ohrabrujućeg čelnika da bi doneo nove vetrove u odnosima između Albanaca i Srba, dajući tako značajan doprinos ne samo za Kosovo i Srbiju već i za ceo region.
Tači sada nije više samo borac za slobodu, već zreo i savremen političar. I na Kosovu postoji jedan uigrani dvojac Tači – Sejdiu, koji ima hrabrost i volju da gura napred razvoj Kosova i da učvršćuje njegovu ulogu u regionu i šire.
Neko može da pita zašto je Tači najbolji izbor za Srbiju? Naravno, na to pitanje ne možemo dobiti odgovor dok ne odgovorimo na drugo pitanje. A šta Srbi traže na Kosovu? Najbolje odgovore je dao Marti Ahtisari u svom planu, koji će biti osnova nezavisnosti Kosova, a koji, pre svega, predviđa poštovanje prava i bezbednosti za srpsku manjinu, njihovu integraciju u socijalni, ekonomski i politički životu Kosova, poštovanja kulture, verskih objekata i nasleđa.
Odgovor na to pitanje i prilaz multientičkom Kosovu, Hašim Tači je izneo u članku objavljenom u dnevniku „Internešenelheraldtribjun”, novembra 2005. godine, tek što je počeo proces određivanja konačnog statusa Kosova.
Tači piše: „Možda će za sve nas najbolja motivacija biti da Evropska unija prizna Kosovo, Srbiju i Crnu Goru kao tri nezavisne zemlje, koje su primenjivale iste standarde razvoja demokratije, zaštite manjina i ekonomskih garancija pod okriljem NATO-a. Na taj način ceo region se može razoružati, imati otvorene granice, slobodno kretanje ljudi, robe i usluga, jaku vladavinu zakona i stabilnu privredu...Tada i samo tada, mržnje i sukobi iz prošlosti mogu se istinski isključiti iz kolektivnog sećanja i oživeti iskustva za svaki naredni naraštaj”.
Kroz tek započetu funkciju premijer Tači konkretno ostvaruje taj svoj prilaz.
Uključenje srpske i drugih zajednica u njegovu vladu prvi je korak u tom pravcu. Tači je svestan da sloboda Kosova ne može biti stabilna bez slobode srpske manjine. Kosovo je stvarno pred istorijskim trenutkom svoje nezavisnosti, i tu nema povratka... Izazov za Kosovo i njegovog premijera je da na poseban način uspostavlja odnose sa Srbijom i kosovskim Srbima, i celom problematikom nakon nezavisnosti. U tim izazovima, njegov uspeh umnogome će zavisiti od međunarodne podrške, koja će sa, svoje strane, zavisiti upravo od načina kako će Tačijava vlada poštovati prava Srba.
Pre šest godina, 14. februara 2003, a četiri sedmice pre ubistva, u jednom intervju za „Glas Amerike”, Đinđić je izrazio spremnost da se sretne sa Hašimom Tačijem, kao političarem s kojim može da ostvari – ono što se može postići dogovorom i kompromisom. Preostaje da se ovaj susret ostvari sa ljudima koji imaju istu hrabrost i viziju kakvu je imao Đinđić.
Bivši premijer Albanije
Ilir Meta
[objavljeno: 05/02/2008]
