Izvor: Blic, 22.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hartija od vrednosti
Ne, neće biti reči o bankarskim hartijama od vrednosti, već od vrednosti koja je od hartije, a upravo je papir ona osnova na kojoj je stvorena ta vrednost.
Da bi nastala knjiga teška dva i po kilograma, krcata podacima i stotinama fotki, najpre je trebalo da se desi još jedna decenija „Grada teatra Budva" (1997-2006), uz mnogo dara onih koji su po svetu stvarali te predstave, kao i mnogo znoja da se sačuvaju dokazi o tome - fotografije, plakati, isečci iz novina, zabeleške >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa sastanaka. I dobro je što se na promociji knjige „Drugih deset godina Grada teatra Budva" upravo visokokvalifikovani priređivač knjige Feliks Pašić setio da istakne kako je sva ta dokumenta brižljivo sačuvala Elizabeta - Beta Bogojević.
Ja sam se setio da pomenem zasluga onog koji je našao snage i sredstva da se napravi jedna takva prava dragocenost od monografije, koja će biti sve vrednija što vreme više prolazi i neumitno blede utiske živih o predstavama, slikama i muzici koji su se tu u Budvi čuli i videli decenije koja je za nama. A to je mladi i preduzimljivi Marko Kentera, za Budvu ovdašnji.
A zaslužni su i svi oni koji su napisali svoje uspomene, a pre svega ključna ličnost tih događanja Branislava Liješević, zatim Feliks Pašić koji je kolažirao sve krupne i istine o „Gradu teatru" sa do bola strasnom istinoljubivošću, i Slobodan i Saveta Mašić koji su sve to likovno uobličili.
Imam iskustva kako prolaze ovakve knjige kad ugledaju svetlost dana. Sa rukama u džepovima, u tipičnoj pozi posmatrača života odozgo, sitničari i krupničari vide u takvim pojavama samo rupe, a ne sir. Sitničari broje koliko su puta spomenuti ili koliko čijih fotki ima. Neki broje male i očigledne štamparske greške. One na meti tešim da to tako biva, da to moraju da pretrpe i da se strpe jer zlatna žica ove knjige sa svakom godinom postaje sve vrednija.
.jpg)
