Izvor: Politika, 05.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Harizmatični Mehta
Kruna ovogodišnje bogate muzičke sezone koja nije oskudevala ni u stranim orkestarskim ansamblima ipak je doživljena u izvođenju celovečernjeg čisto orkestarskog programa koji je izvela Izraelska filharmonija sa dirigentom Zubinom Mehtom.
Ovaj ansambl je jedan od najboljih u svetu, iako samo rangiranje ne govori sve. Ipak, biti stalno u vrhu, među deset najboljih, dovoljno je i kao podatak.
Na prvi pogled neobično sastavljen program, bez očekivanog solističkog koncerta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadoknadili su brojni solistički nastupi tokom sve tri izvedene kompozicije. Homogenom zvuku i njegovom ravnomernom rasprostiranju u velikoj sali svakako je doprinosila i drugačija dispozicija instrumentalista u orkestru u odnosu na očekivanu. Danas i nije tako redak slučaj da se violine nalaze sa obe strane dirigenta, violončela u sredini, a kontrabasi umesto na desnoj strani – na levoj. Bez obzira na sve to, pored izuzetnih solista koji su imali priliku da se istaknu najpre u Betovenovoj uvertiri Leonora br. 3, ali još ubedljivije u Ravelovoj Drugoj sviti iz baleta "Dafnis i Hloe", da bi prave solističke učinke pokazali u svim stavovima Dvoržakove simfonije "Iz Novog sveta" u e molu op. 95.
Skloni smo da obraćamo pažnju na izvrsne duvače, posebno trube i horne, intonativno potpuno precizne, bez i jednog pogrešnog drhtaja, a ne tona. Zatim drvene duvače, među kojima su se plemenitošću i lepotom tona izdvojile flaute, oboa, klarinet.
I pored sasvim izuzetnih solističkih nastupa (sjajni bas klarinet u Dvoržakovoj simfoniji i dr.) osnovu i ovog orkestra , kao i svih ostalih, čine gudači koji zajedno dišu, na jedan potez sviraju i istim potezima koje je lepo i gledati, a ne samo slušati, reaguju na i najmanji mig dirigenta.
Zubin Mehta (1936) umetnik, ali i lider i vođa koji u sebi spaja klasični metod i dirigentski stav sa eruptivnom energijom, istočnjačkim temperamentom i jedinstvenom harizmom – opčinjava sve oko sebe.
Miljenik beogradske publike ovom prilikom je izabrao veoma ozbiljan program u kome nije bilo mnogo mesta za estradna i pršteća gromoglasna paradiranja. To je ostavljeno za "biseve" i Štrausove komade na ivici kiča koji su neverovatno efektni i pokazali to vanredno umeće Izraelske filharmonije. Mi ćemo, ipak, radije pamtiti ogromnu dinamičku skalu u Ravelovoj sviti, veliki rafinman u iskazivanju potmulog drhturenja i višeslojnih zvučnih blokova impresionističkog, koloritnog orkestra. Klasično je bilo tumačenje velike Dvoržakove simfonije, umerenih tempa, besprekornog ritmičkog i intonativnog izraza ostvarenog sa slovenskom toplinom i emocionalnošću, raskošno, moćno, sa dugotrajnim pijanima i sa retkim, i utoliko sugestivnijim – gradacijama.
Elegancija pokreta iz kojih izvire sama muzika, tumačenje koje proističe iz duše i glave, bez ikakvih nota pred sobom, stav i nastup, šarm i originalnost, čine Zubina Mehtu jednim od najvećih dirigenata današnjice.
[objavljeno: ]
.jpg)
