Izvor: Politika, 19.Jun.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haradinaj kao zaprška u britanskoj čorbi
Beograd zabrinut zbog viška revnosti Londona povodom 20-godišnjice zločina, koja će biti obeležena čak i u Vestminsterskoj opatiji
U kuloarima srpske vlasti ne veruju da hapšenja Orića i Haradinaja u razmaku od sedam dana mogu biti slučajna, naročito u trenutku kada zvanični Beograd saznaje sadržinu britanske rezolucije o Srebrenici, a treba i da reši da li će i na kom nivou biti predstavljen na komemoraciji u Potočarima 11. jula. Na ova dva lica sa starih srpskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poternica do sada se na evropskim aerodromima policija nije obazirala. Deluje kao da je sve to deo promišljene strategije pritiska na Srbiju da prestane da se trudi oko Kosova i Republike Srpske.
U prilog tome govori i način na koji je Beograd došao do teksta rezolucije. Prema informacijama „Politike”, znalo se da se rezolucija sprema, ali Britanci nisu ispali veliki džentlmeni: nisu je pokazali srpskim zvaničnicima dok je ovi nisu eksplicitno zatražili.
Tek je onda srpska diplomatija mogla da stupi u akciju, za koju bivši predsednik Boris Tadić kaže da je okasnila. Šef diplomatije Ivica Dačić je prvi put o detaljima rezolucije progovorio u nedelju, najavljujući da će za dva dana početi konsultacije s članicama Saveta bezbednosti o tom dokumentu.
Dok se čeka konačni stav vlade, srpske diplomate pokušavaju da nađu sve slabe tačke rezolucije i da definišu šta Srbiji najviše može da škodi u dokumentu u kome se inače Srbi i ne pominju.
Koliko li je samo tu materijalnih netačnosti, poput one o desetinama hiljada slučajeva seksualnog zlostavljanja, „uključujući i Srebrenicu”? Prema našim saznanjima, nema presuda niti optužnica za silovanja bošnjačkih žena u Srebrenici, dok je službeno registrovano nešto manje od 5.000 slučajeva silovanja tokom rata u BiH.
Naša diplomatija s velikom zabrinutošću prati šta se dešava u vezi sa 20-godišnjicom zločina u Srebrenici, pogotovo što je ove godine i 20-godišnjica Dejtonskog sporazuma, koja bi mogla da bude idealna prilika za preuređenje tog sporazuma na kojem dvoentitetska BiH opstaje od 1995. godine.
Prema našim sagovornicima, zvanični Beograd posebno zabrinjava veoma angažovan pristup Velike Britanije. U ovoj zemlji se, uz mnoštvo skupova koje organizuju nevladine organizacije, 6. jula planira velika komemoracija u Vestminsterskoj opatiji, mestu značajnih događaja za britansku krunu i narod. Očekuje se da će prisustvovati i neko iz britanske vlade. U najavi za ovaj događaj na sajtu opatije navodi se da će moći da se prisustvuje samo sa specijalnim pozivnicama, te da je zločin u Srebrenici najveći zločin na evropskom tlu od Drugog svetskog rata, u kome su „sistematski masakrirana 8.732 muškarca i dečaka”.
Broj ubijenih se inače ne pominje u britanskoj rezoluciji koja bi trebalo da se nađe pred Savetom bezbednosti 7. jula tako što bi je „pridružili” tački dnevnog reda koja se odnosi na situaciju u BiH. Zvaničan stav Vlade Srbije, koja je nadležna za utvrđivanje i sprovođenje spoljne politike zemlje, još nije izrečen. Kako će se postaviti prema tom dokumentu, trebalo bi, prema nekim najavama, da bude poznato danas. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je jasan – iz njegovog kabineta su listu „Danas” rekli da Srbija treba da traži od Rusije da uloži veto u SB. I Rusi su, čini se, jasni – Moskva je uvek podržavala Srbiju kada je ona jasno iskazivala svoju poziciju, poručio je funkcioner Dume Aleksej Puškov u intervjuu „Politici”.
Ali da li će to što su oni „jasni” pomoći premijeru Vučiću da se i sam odredi prema tekstu o kome su mišljenja u Srbiji podeljena – od onih koji tvrde da bi Srbija spasla svoju dušu ako na 20-godišnjicu masakra u Srebrenici prihvati ocenu da je to bio genocid, prestane da ga negira i kažnjava one koji ga negiraju, do onih koji misle da bi time samu sebe stigmatizovala za vjeki vjekov i sasvim sigurno potpomogla rušenje Republike Srpske?
Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da u ovom slučaju Nikolić i Vučić imaju isti stav, ali možda drugačiju taktiku (i da je Nikolić možda trebalo malo da sačeka sa svojim istupom). Možda, kaže, premijer pokušava nešto sofisticiranije, bez zvaničnog obraćanja, da pridobije rusku i kinesku podršku, odnosno da proba da izbegne konfrontaciju sa Zapadom u nastojanju da nastavi politiku balansiranja. Ako to ne bude dovoljno, Anđelković je siguran da će vlada zvanično zatražiti podršku ove dve stalne članice SB UN, jer bi „prihvatanje ili tiho prihvatanje rezolucije bilo direktno potkopavanje Republike Srpske”.
Bivši srpski ambasador u Turskoj Dušan Spasojević, ističući da predsednik Nikolić ima pravo na svoj stav, kaže da ovaj njegov potez možda može i da olakša poziciju vlade. Tvrdi stavovi u Srbiji u ovoj fazi, dok se još pregovara i radi na rezoluciji, mogu, naime, da budu argument Vučićevoj vladi za pokušaj eventualne izmene rezolucije. Jer, prvi korak, po njemu, treba da bude upravo pokušaj da se rezolucija uskladi sa našim interesima. Čak je i Dodik išao najpre u tom pravcu, tražeći da se u rezoluciji osude i zločini nad Srbima u Kravici.
„Sledeće je mogućnost da se obratimo zemljama koje nas tradicionalno podržavaju i spremne su da nas podrže u SB da se zaustavi taj papir. To je legitimno. I Amerika svaki put stavi veto da se izglasa nezavisnost Palestine. I Rusi igraju svoju igru, koja je legitimna, gde nam oni kažu ’morate vi da tražite, da budete jasni’, da ne bude posle da su Rusi loši momci, a mi se pravimo ludi”, kaže Spasojević.
On ukazuje i da ovu priču o rezoluciji ne treba gledati kroz odnos Srbije i Zapada, pogotovo ne kroz odnos Srbije i EU. Kako ističe, o rezoluciji se još nisu izjasnile ni Nemačka, kao najuticajnija zemlja EU, ni Francuska, kao druga po uticaju zemlja EU, koja je i stalna članica SB.
„Ja u ovoj inicijativi ne vidim EU, ni Francusku, ni Nemačku. To mi je vrlo indikativno. Ovo je za sada samo britanska rezolucija. Videćemo kako će se odrediti ostale zemlje EU, na prvom mestu Nemačka”, ističe on.
