Izvor: Blic, 31.Mar.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Harač rajo
Zoran Luković
Kada je premijer Cvetković sa dvoje članova svog kabineta saopštio kakve novotarije će biti uvedene kroz poreze na lična primanja radi popune troškova budžeta, istoga dana na veb portal "Blica” stiglo je za 10-tak sati nezapamćenih 460 komentara primetno besnih, razočaranih i ljutih čitalaca. U jednom, koji ne poziva na proteste i ne nagrđuje vlast, sa potpisom "Vlasta 73”, piše:
Da li neko zna koliko su Turci uzimali dok su vladali Srbijom? >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Uzimali su tzv. desetak ili 10%. Da li znate koliko ovi sada uzimaju? Poslodavac plaća 63 , a 6 posto će plaćati gotovo svako (jer 12.000 je stvarno sramotno malo). Pored toga najavili su i smanjenje limita za dodatni porez gradjana na 600.000 dinara, sto znači da će neko ko prima 51.000 dinara morati da plaća dodatnih 10odsto na kraju godine. Sve kada se sabere to izadje na 79 odsto. Znači da bi dobio 100 dinara ja moram da zaradim 179!”
Sada je tako vidljivo i jasno da je ova Vlada loše, sporo i bez pravih rešenja radila svoj posao.
Novembra meseca prošle godine kada je bilo izvesno da stiže ozbiljna i globalna kriza koja će urušiti realnu ekonomiju, jedan od ministara je izjavio, parafraziraću vrlo verno, kako je kriza naša šansa i kako ćemo biti raj za investitore. Isti ministar je po okončanju prošlonedeljnih pregovora sa MMF izašao pred novinare i konstatovao da je kriza duboka i da " brže propada ekonomija u svetu nego što se to dešavalo bilo kada u istoriji, a kamoli u našim životima”. Kada je govorio odgovorno i tačno, prošle godine ili prošle nedelje?
Istoga meseca prošle godine, novembra dakle, imali smo mogućnost i ponudu da tada uzmemo dve milijarde dolara od MMF. Ali, avaj, naša je Vlada bila jednodušna u oceni da nama taj novac nije potreban, pa smo se naslušali javnih obrazloženja ministarke finansija o nepotrebnim parama. Čak je bilo i stavova da nam ni tih 520 miliona dolara koje su nam MMF-ovci dali nije od značaja. Vredi li ministre i njihove stranke koje su ih tu postavile, uopšte sada podsećati na priče o 200.000 novih radnih mesta, o investicionom bumu koji čeka Srbiju.Sve to sada ličili"lažu i paralažu”. Seća li se neko sada i ovde, recimo, nepodopština koje je izgovorila šefica poslaničkog kluba Demokratske stranke u Skupštini o neophodnosti i značaju tolikog broja ministarstava, u danima i onda kada su mnogi ekonomisti dokazivali kako nam je država preskupa, kako je broj ministara enormno veliki u odnosu na realnost i mogućnosti" Očigledno je da oni, Vlada i političari, danas ne znaju "dal su pošli ili su došli”. Sada su se setili da štede, sada bi da budu realni. U ekonomiji je vreme novac, a u politici je kriterijum (ne)uspešnosti. Pali su po oba osnova. U pravu je jedan od razočaranih koji je napustio Srbiju, kada je poslao svoj komentar na vest o merama Vlade i poreskim nametima: ”Živim na zapadu, ovde se plaća porez 30 – 40 odsto ali na bruto platu. Bruto plata je plata plus svi porezi i doprinosi koje je poslodavac već platio (u Srbiji oko 60 %). Znači svi vi ste već platili porez pre nego što ste videli pare. Ali kod nas ima i porez posle poreza..”
Samouvereno i odlučno, politički kratkoročno korisno, naša je Vlada u mnogo čemu okasnila i sada nas svojim lošim procenama dovela u stanje velike nužde. Ta nesposobnost iskazana pre svega u nečinjenju, ima svoju cenu. Za građane je ona veća nego za one koji su nas u stanje velike nužde gurnuli. To, prosto, nije održivo na duži rok.
