Izvor: Večernje novosti, 27.Jul.2015, 18:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Haos u glavi često leče nasiljem

U Srbiji sve više mladih ljudi je depresivno! Proces odrastanja i sazrevanja teži je i problematičniji, jer su porodični i društveni život - komplikovaniji. - I na mlade utiču dešavanja u društvu jer su oni, iako manje od dece, vrlo osetljivi na dešavanja i nedaće u porodici, školskom sistemu i društvu u celini - kaže u razgovoru za "Večernje novosti" primarijus dr Vojislav Ćurčić, psihijatar-psihoanalitičar, direktor Klinike za psihijatriju KBC "Dragiša Mišović" Dedinje. - >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ako su te okolnosti dobre, to pomaže mladim ljudima da lakše odrastu, a ako su nepovoljne, kao što su bile u našoj sredini, deluju kao dodatni ometajući faktor u razvoju. Depresivnost je jedan od najčešćih psihopatoloških manifestacija i poremećaja u ovom uzrastu. O tome govori i podatak Svetske zdravstvene organizacije da je samoubistvo, koje je direktna posledica depresije, na drugom ili trećem mestu uzroka smrti za populaciju od 15 do 24 godine. Problem adolescentne depresivnosti je što je ona najčešće maskirana problematičnim ponašanjima. U Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije, 2013. godine, utvrđeno je da 4,1 odsto pokazuje simptome depresije. Znatno su joj podložnije žene nego muškarci - Okolina reaguje na problematično ponašanje, pokušavajući da ga obuzda, kanališe i kontroliše, ne shvatajući da su to vrlo često depresivni mladi ljudi kojima je potrebna pomoć da izađu iz depresivnosti, a ne bezobrazna, problematična i nezahvalna deca - ističe dr Ćurčić.ZNAK ZRELOSTI I MUDROSTI KAD god se primeti da se neka mlada osoba značajno promenila u svakodnevnom funkcionisanju, ponašanju i odnosima sa drugima, da je drugačija, treba razgovarati sa njom kako bi se saznalo zašto je to tako, šta je muči i izaziva takvo ponašanje. - Ako mladi sami ili uz pomoć bliskih osoba ne uspeju da prevladaju depresivnost, potrebno je da potraže profesionalnu pomoć - ističe primarijus dr Vojislav Ćurčić. - Pomoć mogu da potraže sami ili uz pomoć roditelja ili nekog drugog sa kojim imaju dobar odnos. Obraćanje za pomoć je znak zrelosti i mudrosti. Oko 20 odsto mladih zbog toga psihološki trpi, vrlo često kroz specifične manifestacije depresivnosti i ima potrebu za profesionalnom pomoći. Ako mladi, uz to, dožive neki neuspeh na školskom, sportskom ili ljubavnom planu, među vršnjacima ili neki gubitak drugova ili u porodici, često postaju depresivni. Pošto se od depresije brane problematičnim ponašanjem, dovode sebe u još komplikovaniju situaciju i postaju još depresivniji. Tako se stvara začarani krug problema i trpljenja. - Depresivnost najčešće počinje u sedmom ili osmom razredu, sa 14-15 godina, zbog čega mladi popuštaju u školi, povlače se, odustaju od dotadašnjih sportskih aktivnosti ili druženja sa vršnjacima, ili suprotno, počinju da se problematično ponašaju, postaju neposlušni, preterano buntovni, pa i nasilni. Oko 16. godine je haos u glavama mladih najintenzivniji, a zahtevi srednje škole mnogo stroži, i to povećava trpljenje i probleme mladih ljudi, pa i depresivnost - objašnjava naš sagovornik. Neki popuštaju u školi, dolaze u sukobe sa porodicom, drugim autoritetima ili vršnjacima, postaju nasilni, uključuju se u delinkventne grupe... Mladi takođe pokušavaju da se bore protiv depresije koristeći ili zloupotrebljavajući alkohol i druge psihoaktivne supstance. - Veliki broj depresivnih mladih može da se leči nekom vrstom psihoterapije - napominje dr Ćurčić. - Ona pomaže da razumeju zašto su depresivni, da razreši probleme koji su izazvali to stanje i da ih osnaži da probleme reše na, po njih, bolji i povoljniji način. Takva vrsta pomoći može da potraje dugo, ali se time ne razrešava samo aktuelno depresivno stanje već i drugi faktori koji su doveli do ometanja ili blokade normalnog ili prirodnog razvojnog toka, procesa sazrevanja i odrastanja. Ako je depresija vrlo izražena i onesposobljava mladu osobu u fukcionisanju, u lečenje se uvode i lekovi - antidepresivi, koji su vrlo efikasni. - Treća, najčešća mogućnost, jeste kombinacija psihoterapije i lekova - zaključuje dr Ćurčić.

Nastavak na Večernje novosti...